U Srbiji postoji više od 2,2 miliona stambenih zgrada, uključujući i kuće. Najveći broj je izgrađen između 1961. i 1980. godine. To nam govori da živimo u objektima starim u proseku između 45 i 65 godina. Sudski veštak, građevinac i statičar Žarko Mišeljić kaže za RTS da je vek trajanja stambenih zgrada od 50 do 100 godina i da je potrebno redovno održavanje kako bismo im produžili životni vek. Objašnjava i kada treba menjati fasadu, krov ili unutrašnje instalacije.
Sudski veštak Žarko Mišeljić ističe da stanari golim okom mogu da primete naprsline na zidovima, ali da nije svaka naprsnina zabrinjavajuća.
„Postoje površinske naprsline, to je kada napukne sloj maltera, ona se rešava pri krečenju i time nije ugrožena stabilnost objekta. Veće naprsline javljaju se na kontaktima nosećih elemenata, to može da se vidi golim okom“, dodaje Mišeljić.
Objašnjava i da kvarovi na instalacijama mogu da se vide golim okom, kao i da za to ne treba stručnjak.
„U zgradama koje imaju liftove, ukoliko se pojave neke greške, mogu da se prijave upravniku, s tim što stanari ne smeju da preduzimaju nikakve radnje u sanaciji tih nepravilnosti. Mora da se izabere stručno lice, odnosno firma koja radi taj posao“, objašnjava Mišeljić.
Vek trajanja stambenih zgrada od 50 do 100 godina
Ukazuje da je, prema nekim iskustvenim podacima, vek trajanja stambenih zgrada od 50 do 100 godina.
„Šta utiče na vek trajanja zgrade? Utiče sam projekat zgrade, utiče održavanje zgrade, utiču klimatski uslovi i niz drugih faktora. Da bi zgrada što duže trajala, sigurno da je osnovni uslov redovno održavanje zgrade. Imamo hitne intervencije, tekuće održavanje i investiciono održavanje“, naveo je Mišeljić.
Objasnio je da je u prvih 10 do 15 godina – uglavnom tekuće održavanje; od 20 do 35 godina – to je već kada treba da se rade neke intervencije, a posle 40 godina to je vreme kada treba da se rade strukturalne intervencije na zgradi.
Pročitajte još:
- Kop Radljevo: plan montaže ispunjen, otkopavanje otkrivke planirano za 2026.
- Globalna potražnja za ugljem na putu pada do kraja decenije
- Metan iz napuštenih rudnika i dalje je klimatski izazov za Evropu
Govoreći o tome koliko se stanara u zgradama toga pridržava, Mišeljić kaže da „ljudi polako ulaze u sistem“.
„U početku je to bilo malo teško, ali kada su uvedeni ti upravnici, to je dobra stvar za održavanje zgrada, jer pre su upravnici bili ljudi koji su nestručni. Ipak, sada profesionalni upravnici, to su ljudi koji znaju šta treba da rade u zgradi. Znači, ta saradnja između upravnika i stanara je vrlo bitna da bismo zgradi produžili vek“, smatra Mišeljić.
Kada je vreme za zamenu fasade ili krova
Govoreći o tome koliko obično traju fasade i kada je vreme za njihovu zamenu, Mišeljić kaže da imamo kontaktnu fasadu, to je malterisana fasada, i imamo ventilacione fasade.
„Kontaktne fasade, njihov vek trajanja je do 20 godina. Znači, posle 20 godina potrebno je da se uradi neka intervencija, a ove vešane fasade, njima je vek trajanja i do 50 godina, zbog toga što su novi materijali koji su otporni na razne atmosferske uticaje“, dodaje Mišeljić.
Kada je reč o krovovima, i tu se razlikuje vek trajanja u zavisnosti od materijala.
„Imamo krovove od glinenih materijala, kao npr. crepa, vek trajanja je negde oko 40 do 50 godina. Ako imamo limene krovove, to je, zavisno od vrste lima, od 40 do 70 godina. Ako imamo šindru ili tegolu, to je od 20 do 30 godina. I ravnim krovovima vek trajanja je između 20 i 30 godina“, naveo je Mišeljić.
Neke popravke koštaju malo, a kvarovi prouzrokuju enormne troškove
Stvari koje malo koštaju, kako kaže, a čiji kvar prouzrokuje enormne troškove – to su prvenstveno unutrašnje instalacije.
„Na primer, usled promene pritiska u sistemu ventil je napukao, dođe do izlivanja vode, stanar nije u stanu, kada se vrati u stan – 10, 15, 20 centimetara vode. Znači, taj ventil da se promeni, on košta 200 dinara, a posledica njegova je nekoliko hiljada evra za renoviranje stana. Isto se odnosi i na grejanje“, objašnjava Mišeljić.
Na pitanje ko plaća štetu u tom slučaju, ističe da to mora da snosi vlasnik stana.
„U delovima zgrade koji su vlasništvo fizičkog lica, stanara, štetu plaća sam stanar. U zajedničkim delovima, ukoliko se javi šteta, to je stepenište, fasada, krov – tu plaća skupština stanara, odnosno svi stanari zajedno plaćaju“, zaključio je Mišeljić.
