Nedavna studija naučnika sa univerziteta u Birmingemu i Mančesteru otkrila je da čak i kratkotrajno izlaganje visokim koncentracijama čestica zagađenja vazduha (PM) može negativno uticati na kognitivne funkcije, otežavajući fokusiranje, prepoznavanje emocija i donošenje odluka. Ovi nalazi dodatno potvrđuju sve veću zabrinutost u vezi sa štetnim efektima zagađenja vazduha na ljudsko zdravlje.
Istraživači su sproveli eksperiment u kojem su ispitanici bili izloženi visokom nivou zagađenja vazduha korišćenjem dima sveće ili su boravili u prostoru sa čistim vazduhom. Pre i nakon izlaganja zagađenju, ispitanici su bili podvrgnuti testovima koji su merili radnu memoriju, selektivnu pažnju, prepoznavanje emocija, psihomotornu brzinu i trajnu pažnju.
Rezultati su pokazali da su selektivna pažnja i sposobnost prepoznavanja emocija značajno smanjeni kod onih koji su bili izloženi zagađenom vazduhu, dok radna memorija nije pokazala značajne promene. Ovo ukazuje na mogućnost da su određene kognitivne funkcije otpornije na kratkotrajnu izloženost zagađenju.
Pročitajte još:
- Januar 2025. godine zvanično najtopliji u istoriji merenja
- Evropska komisija: Potrebno je unaprediti upravljanje vodama u EU do 2027.
- Udruženja: Novi Zakon o zaštiti vazduha ne otklanja suštinske uzroke zagađenja
Društvene i ekonomske posledice
Koautor studije, profesor Frensis Poup sa Univerziteta u Birmingemu, naglasio je da loš kvalitet vazduha podriva intelektualni razvoj i produktivnost radnika, što ima ozbiljne ekonomske i društvene posledice.
„U svetu visoke tehnologije, koji se sve više oslanja na kognitivnu izvrsnost, smanjena produktivnost zbog zagađenja vazduha može imati dugoročne negativne efekte na ekonomski rast”, rekao je Poup.
Dr Tomas Faherti, takođe sa Univerziteta u Birmingemu, istakao je da čak i kratkotrajno izlaganje zagađenom vazduhu može otežati svakodnevne aktivnosti, kao što su kupovina u supermarketu, donošenje odluka ili održavanje koncentracije na poslu.
Studija je prva koja je eksperimentalno manipulisala udisanjem PM čestica, pružajući vredne uvide u to kako zagađenje utiče na kognitivne funkcije. Istraživači naglašavaju potrebu za daljim istraživanjem dugoročnih posledica zagađenja na mozak, posebno kod ranjivih grupa, kao što su deca i stariji.
Globalni problem i potreba za regulativama
Zagađenje vazduha je jedan od najvećih ekoloških rizika za ljudsko zdravlje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čestice PM 2,5 su odgovorne za oko 4,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Pored uticaja na respiratorni i kardiovaskularni sistem, sve je više dokaza o njihovoj povezanosti sa neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
SZO preporučuje da granice koncentracije PM 2,5 čestica ne prelaze 15 µg/m3 na dnevnom nivou i pet µg/m3 na godišnjem nivou. Međutim, u mnogim urbanim sredinama ove vrednosti su daleko iznad preporučenih granica, što ukazuje na hitnu potrebu za strožim propisima o kvalitetu vazduha i merama javnog zdravlja kako bi se smanjili štetni efekti zagađenja na mozak i opšte zdravlje populacije.
