Kao i ostali segmenti životne sredine, vodna područja takođe se suočavaju sa ekološkim izazovima poput zagađenja, klimatskih promena, neodrživim upravljanjem slatkovodnim sistemima i degradacijom staništa. Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) objavila je procenu o zdravlju evropskih vodenih tela koja pokazuje da Evropa u ovom trenutku nije na dobrom putu da postigne ciljeve poboljšavanja stanja voda, prema pravilima koja je postavila Evropska unija.
Izveštaj pod nazivom Stanje evropskih voda 2024: potreba za unapređenjem otpornosti voda (eng. Europe’s state of water 2024: the need for improved water resilience) pokazao je da poljoprivreda ima najveći uticaj na degradaciju površinskih, ali i podzemnih voda. I pored određenog napretka, značajan procenat evropskih voda i dalje je pod velikim uticajem hranljivih materija i pesticida iz poljoprivrede, a tu je i zagađenje hemikalijama koje stižu iz vazduha usled upotrebe uglja u proizvodnji energije.
Procene su da je svega 37 odsto evropskih površinskih voda postiglo ekološki status „dobar“ ili „vrlo dobar“, dok su podzemne vode u boljem stanju, s obzirom na to da je oko 77 odsto ocenjeno kao „dobro“ po hemijskom sastavu. Ipak, i podzemne vode su pod rizikom od zagađenja, pri čemu su glavni zagađivači nitrati i pesticidi, prvenstveno iz poljoprivrede.
Svake godine oko 20 odsto teritorije Evrope i 30 odsto stanovništva suočava se sa takozvanim stresom vode, odnosno posledicama smanjenog pristupa vodi. Stres vode podrazumeva ne samo kvantitativni aspekt, već i smanjenje kvaliteta dostupne vode zbog zagađenja. Očekuje se da će ovaj postotak porasti s obzirom na klimatske promene. Takođe, klimatske promene dovode do intenzivnijih padavina, što čini sve važnijim da se rizikom od poplava upravlja na održiv i dugoročno isplativ način.
Pročitajte još:
- „Ušće evropskih vodnih tela“ – Drina, Tara, Pek, Mlava deo dijaloga i borbe za očuvanje
- Jesu li veštačke reke budućnost upravljanja vodnim resursima?
- Koliko su degradirani slatkovodni sistemi – Šta pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija
Kako bi se unapredio ekološki status voda, potrebno je podsticati upotrebu prirodnih rešenja, kao što su vraćanje močvara i revitalizacija rečnih tokova. Pri tome treba uključiti i promene fizičkih karakteristika i prirodnog toka reka, poput brana i kanalisanja rečnih korita, koje dodatno degradiraju prirodna staništa. Za zdrave slatkovodne ekosisteme od suštinskog značaja je da se omogući slobodan tok reka i obnavljanje močvara, čime se poboljšava otpornost ekosistema i smanjuje rizik od poplava.
Trenutne vodoprivredne prakse u Evropi nisu dovoljno prilagođene da se suoče sa brzim i velikim promenama koje donose klimatske promene. Kada je reč o smanjenju stresa vode, korišćenje vode treba biti efikasnije. Potrebno je smanjiti curenja u vodovodnim sistemima i uvesti efikasne uređaje i procese, koji omogućavaju povećanu ponovnu upotrebu vode. Kao mera za podsticanje racionalne potrošnje vode, navodi se i određivanje cene vode, koja može imati značajan uticaj na smanjenje potrošnje. Ova cena može biti i mehanizam za finansiranje ulaganja u infrastrukturu za vodu.
Da bi se sve navedene mere sprovodile i vodom upravljalo na efikasan način, neophodno je imati ažurne i pravovremene podatke o količini i kvalitetu vode. Takođe, unapređenje znanja i dostupnost preciznijih podataka ključni su za ravnopravnu i održivu raspodelu vode između.
Energetski portal
