Porast cena fosilnih goriva pogodio je zemlje širom sveta i doveo do brojnih promena u korist energetske tranzicije. Pozitivan primer predstavljaju Nemačka, Poljska i baltičke države – Litvanija, Letonija i Estonija, koje su pretrpele veliku ekonomsku štetu usled ovog porasta cena, ali su iz toga donele dobre odluke za svoj dalji put.
Naime, ove zemlje prepoznale su razvoj energije vetra kao ključan način da izađu iz situacije koja ih je zadesila, piše WindEurope.
Tokom 2024. godine, Nemačka je dodala više od 4 GW novog kapaciteta vetroenergije, što je više nego duplo u odnosu na druge zemlje Evropske unije. Procene su da će ova država u periodu od 2025. do 2030. godine na godišnjem nivou dodavati oko 8 GW novih kapaciteta energije vetra. Ovakvom rezultatu značajno su doprinele promene u politici. Zahvaljujući uvođenju principa prevashodnog javnog interesa, projekti vetroparkova sada brže dobijaju dozvole, na osnovu čega je Nemačka 2024. godine izdala dozvole za čak 15 GW – sedam puta više nego pre pet godina. Već u februarskoj aukciji dodeljeno je preko 4 GW novih kapaciteta, uz veliku tražnju. Takođe, vlada planira ulaganja od 500 milijardi evra u infrastrukturu – mreže, puteve i mostove, od čega će 100 milijardi ići u klimatski fond za elektrifikaciju industrije i transporta.
Pročitajte još:
- U planu Izgradnja vetroelektrane kod Aleksinca snage oko 250 MW
- Nemačka instalirala najviše vetroturbina u Evropi 2024. godine
- Više od 11 milijardi evra za jačanje evropskog lanca snabdevanja vetroenergijom
Poljska je početkom 2024. godine započela komercijalni razvoj vetra na moru završetkom dve offshore trafostanice za vetropark Baltic Power snage 1,2 GW. Razvoj se dešava i kada je reč o energiji vetra na kopnu, te je poljska vlada predložila novi zakon. Ukoliko bude usvojen, zakon će smanjiti minimalnu udaljenost vetroturbina od stambenih objekata na 500 metara, sa trenutnih 1,5 kilometara, u zavisnosti od visine turbine. Na ovaj način proširiće se područje na kojem vetroparkovi mogu da se grade. Pored toga, zakon bi ubrzao izdavanje dozvola.
Kada je reč o baltičkim zemljama, udeo vetra u proizvodnji električne energije porastao je u poslednje tri godine sa 15 na 28 odsto. Predviđa se da će do 2030. godine ukupni kapacitet vetra dostići 10,5 GW, u poređenju sa trenutnih 2,5 GW. Estonija je proširila dostupnu površinu za razvoj vetra sa 10 odsto na više od 60 odsto teritorije, dok je Letonija ubrzala izdavanje ekoloških dozvola i planira projekte u državnim šumama. Litvanija istražuje načine da poveže nove vetroparkove sa elektrifikacijom industrije kako bi podstakla ulaganja u industrijski sektor. Baltičke zemlje jačaju svoje elektroenergetske mreže, sa više međusobnih interkonekcija i povezivanja sa susednim zemljama oko Baltičkog mora.
Kako ističe WindEurope, rezultati se već vide, što potvrđuju i najavljena ulaganja u razvoj vetra u Letoniji.
Energetski portal
