Teško je poverovati da kupovina kafe u Sidneju može da dovede do gubitka biodiverziteta u Hondurasu. Ipak, upravo to se dešava, tvrde autori istraživanja “Kvantifikacija i kategorizacija nacionalnih doprinosa izumiranju vrsta” objavljenoj u Scientific Reports.
Autorka Amanda Irvin sa Univerziteta u Sidneju kaže da je kriza biodiverziteta podjednako važna kao i klimatska kriza, ali se o njoj nedovoljno govori.
Prema istraživanju koje je obuhvatilo 5.000 vrsta u 188 zemalja, izumiranju vrsta širom sveta najviše doprinosi potrošnja u 76 zemalja skoncentrisanih u Evropi, Severnoj Americi i istočnoj Aziji.
Međunarodna trgovina uzrokuje 29,5 odsto globalnog rizika od izumiranja, a korišćenje proizvoda i usluga iz sektora hrane, pića i poljoprivrede najveći je pokretač rizika od izumiranja izazvanog potrošnjom, piše Univerzitet u Sidneju.
Pročitajte još:
“Složenost ekonomskih interakcija u našem globalizovanom svetu znači da kupovina kafe u Sidneju može doprineti gubitku biodiverziteta u Hondurasu. Izbori koje donosimo svakodnevno imaju uticaj na prirodni svet, iako ga mi možda ne vidimo”, rekla je Irvin.
Koautor istraživanja Juha Sikamaki iz IUCN-a napominje da je ovaj uvid u to kako rasprostranjeni obrasci potrošnje utiču na gubitak biodiverziteta širom sveta od ključnog značaja za međunarodnu konvenciju o biološkoj raznolikosti COP-15.
„Činjenica da je oko 30 odsto globalnog rizika od izumiranja posledica međunarodne trgovine naglašava potrebu da se razmotre odgovornosti različitih zemalja i svih aktera, uključujući finansiranje očuvanja vrsta, i to ne isključivo u okviru granica njihove države, već i šire”, kaže Sikamaki.
Iz godine u godinu IUCN dopunjava svoju „Crvenu listu“ ugroženih vrsta. Na poslednjoj konferenciji pobrojano je 138.374 ugroženih vrsta, od kojih se 38.543 nalazi na korak do izumiranja. Odnedavno se na ovoj listi nalazi i komodski zmaj, najveći živi gušter na svetu koji, a smanjenju populacije ove vrste najviše je doprineo gubitak prirodnih staništa.
Milena Maglovski
