Nova studija, koju su objavili stručnjaci sa Univerziteta u Torontu, ukazuje na to da brže usvajanje električnih vozila može dovesti do značajnog poboljšanja zdravlja šire populacije.
Istraživački tim je koristio kompjuterske simulacije da pokaže da bi intenzivna elektrifikacija američkog voznog parka, zajedno sa ambicioznim uvođenjem proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, mogla da dovede do zdravstvenih koristi u vrednosti između 84 i 188 milijardi dolara do 2050.
Čak i scenariji sa manje aktivnom dekarbonizacijom saobraćaja uglavnom su predviđali zdravstvene beneficije koje se kreću u desetinama milijardi dolara.
Profesorka Marijan Hacopulu, jedna od autora studije, kaže da, kada naučnici ispituju uticaj električnih vozila, obično se fokusiraju na smanjenje ugljen-dioksida kao jednog od glavnih uzročnika klimatskih promena.
„Ali CO2 nije jedina stvar koja izlazi iz izduvnih cevi vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Oni proizvode mnoge zagađivače vazduha koji imaju značajan, merljiv uticaj na javno zdravlje. Dalje, dokazi pokazuju da te posledice nesrazmerno pogađaju stanovništvo sa niskim primanjima, rasno marginalizovane ili društveno isključene grupe”, kaže prof. Hacopolu.
Tim istraživača je ovoga puta želeo da uzme u obzir neklimatske prednosti usvajanja električnih vozila, te su prilagodili svoje modele da simuliraju proizvodnju zagađivača vazduha kao što su oksidi azota, oksidi sumpora i male čestice poznate kao PM 2.5.
Pročitajte još:
- Mađarska pokreće program izgradnje punjača u slabije pokrivenim opštinama
- Autoindustrija na prekretnici – Slovenija sprema potrebne mere
- Potpisan ugovor o hitnoj obnovi železničke infrastrukture u Srbiji
Naučnici su modelovali dva scenarija za električna vozila do 2050. godine. U prvom, starija vozila sa unutrašnjim sagorevanjem nastavljaju da se koriste, dok drugi predviđa da će do 2035. sve nove prodaje biti električne, što je u skladu s ciljevima Norveške i Kanade.
Razmatrali su različite stope prelaska na niskoemisione izvore energije i simulirali nivoe zagađenja vazduha u SAD-u, povezujući ih sa procenama o dužini životnog veka, kao i sa procenama o ekonomskim gubicima nastalim usled zdravstvenih komplikacija i prevremene smrti. Rezultati sugerišu da bi masovno usvajanje EV-a moglo doneti koristi za javno zdravlje vredno stotine milijardi dolara, ali samo ako ga prati dekarbonizacija energetskog sektora.
Članovi ovog tima su i ranije pokazali da, iako usvajanje EV ima pozitivan uticaj na klimatske promene, samo po sebi to nije dovoljno da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma. Tačno je da električna vozila ne proizvode emisije iz izduvnih gasova, ali oni i dalje mogu biti odgovorni za zagađenje vazduha ako elektrane koje ih snabdevaju rade na fosilna goriva kao što su prirodni gas ili ugalj. Ovo takođe ima efekat premeštanja zagađenja vazduha sa prometnih autoputeva u zajednice koje žive u blizini tih elektrana.
