Često možemo čuti kako su Nemci šampioni u reciklaži, da imaju razne boje kontejnera za svaki otpad posebno i da se reciklaža kod njih striktno poštuje. Kako to izgleda u praksi saznali smo od Beograđanke Olje koja nekoliko meseci živi u blizini Frankfurta.
Olja kaže da joj je na početku bilo komplikovano da prihvati novine o razvrstavanju i reciklaži otpada. Prve informacije je dobila od supruga koji je nekoliko meseci radio u Nemačkoj pre nego što se ona doselila. Od pomoći joj je bio i priručnik na engleskom koji su dobili od stanodavaca u kojem su objašnjena pravila i propisi. Evo kakvo je njeno iskustvo.
Dnevno razvrstavanje otpada
„U stanu otpad razvrstavam na 3 vrste. Postoji kantica za biološki otpad, plava kesa za papir i žuta kesa za plastiku i konzerve. Problem je ako se neko pakovanje sastoji od plastike i papira, onda moram da razdvajam na delove, pa svaki bacam u određenu kantu tj. kesu. Na dnevnom nivou većina stvari koje bacam pripada jednoj od ovih vrsta otpada.“
Nedeljno odlaganje otpada
Postoji godišnji kalendar sa datumima kada se koji tip đubreta odvozi i koji dobija svako domaćinstvo. Komunalna usluga se plaća na mesečnom nivou u zavisnosti od veličine kontejnera.
„Na nedeljnom nivou obično izbacujem đubre u veće kante koje se nalaze u podrumu i dvorištu. Recimo, papirni otpad iz stana koji odlažem u plavoj kesi nosim u podrum gde se nalazi plava kanta za papir. U njega bacam sam papir, ali ne i kesu, jer kesa može da se koristi više puta i baca se u plastiku kad se pocepa. Žuta kesa se vezuje kad se napuni, pa se plastično i metalno đubre odlaže u podrum u kesama. Zelena kanta za bio otpad se nalazi u dvorištu i u nju bacam đubre iz male kante u stanu, obično nekoliko puta nedeljno. Takođe, u dvorištu stoji i braon kanta za razni otpad (opušci od cigara, pelene, polomljene šolje, tacne). U cenu odnošenja đubreta ulazi 2-3 pražnjenja ove kante po kući godišnje, a ako se prazni češće onda se dodatno naplaćuje, jer to nije otpad koji se svakodnevno baca. Ako se đubre meša tj. otpad se ne razvrstava prema propisu, plaćaju se kazne.“
Potreban je i dogovor stanara
Sve te kante i kese se jednom do dva puta mesečno iznesu isped kuće i onda dolaze đubretari koji to kupe. Za svaku vrstu đubreta postoji poseban kamion koji odvozi. Nekada je prikupljanje različitog otpada istog dana, a nekad ne.
„Kada dođe dan za skupljanje otpada moj muž i ja iznesemo žute plastične kese i kante iz podruma i iz dvorišta, ispred kuće, na trotoar, i kad kamioni isprazne kante vraćamo ih na mesto. Ako kuća ima više stanova i stanara, što je u našem slučaju, onda bi trebalo da se poštuje dogovor pa da jednom kante iznose stanari iz jednog stana, a drugi put iz drugog, jer su kante van stana zajednički.“
Šta se radi sa ostalim otpadom?
Kada je reč o staklenom otpadu i odeći, to obično skupljamo u stanu, pa kad odemo do supermaketa, na primer Lidla, odlažemo u velike kante za taj otpad koje su smeštene na parking. Za staklo postoje 3 kontejnera i razvrstava se prema boji stakla – tegle obično idu u belo staklo, a ambalaža od alkoholnog pića, maslinovog ulja i sl. u braon ili zeleno. Staru odeću sam samo jednom bacala, i to se odlaže u kontejner za odeću. Kontejner za nošenu ili nenošenu obuću je u okviru tog kontejnera, ali nisam još bacala obuću.
Kad su u pitanju dezodoransi i pene za brijanje odnosno sve što je u spreju, to skupljam, jer nisam sigurna kako to da razvrstam. Mislim da to pripada posebnom otpadu kao što su lakovi za parket, sprejevi za auto i slično. Oni se prema kalendaru odnose jednom godišnje posebnim vozilom i spadaju u crveni otpad.
Kante za stare baterije postoje na ulazu u jedan tržni centar u obližnjem gradiću, a za mali elektronski otpad na ulazu u prodavnicu tehničke robe. Do sad nisam bacala ove vrste otpada.
Što se tiče kabastijeg elektronskog otpada tipa televizora, mašina i frižidera, pretpostavljam da postoji neka firma koja dolazi po to, ali se sigurno naplaćuje. Da li postoji mesto za slobodno odlaganje, ne znam, nisam nigde videla.
Za stari nameštaj sam čula da se iznosi posebnim danima ispred kuća, pa prolaznici mogu da uzmu nešto ako im se svidi. Ako niko ne odnese, nameštaj odnosi nadležna služba.
Povraćaj za flašu je 0,25 evra
Plastične flaše i konzerve za piće koje imaju oznaku za povraćaj novca na ambalaži (razni sokovi i energetska pića), recikliraju se tako što se ubacuju u određene mašine za reciklažu. Povraćaj za flašu ili konzervu je 0,25 evra. Kada se sve iskorišćene flaše vrate, na displeju mašine se pojavljuje suma koju mašina štampa na malom računu. Prilikom kupovine u Lidlu ili nekom većem marketu to se pokazuje na kasi i onda se oduzima ta suma od računa za kupljenu robu.
A u Srbiji?
Sve ovo “na prvu loptu” možda deluje komplikovano, ali nas podstiče na pitanje kako će i kada to u našoj zemlji biti uvedeno. Kako kaže Olja na novo iskustvo reciklaže se brzo privikla. Nada se da se neki ovakav sistem implementirati u Srbiji, pre svega, zbog očuvanja životne sredine a i zbog mogućnosti ponovnog korišćenja dela recikliranog otpada.
Izvor: Udruženje reciklera Srbije
