Od izvora do ušća u Crno more, Dunav prelazi put od preko 2.800 kilometara, protiče kroz deset zemalja i utiče na život više od 80 miliona ljudi.
Reka i priobalna područja imaju mnogo uloga: koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, služe za transport, proizvodnju električne energije, rekreaciju i zaštitu od poplava, rezervoari su vode za piće, staništa su za biljke i životinje itd. Mnoge od ovih i drugih uloga i zadataka se jednim imenom nazivaju ekosistemske usluge i sve ili utiču ili su pod uticajem kvaliteta vode Dunava. Postoji snažna veza ekosistemskih usluga i života ljudi, biljaka i životinja u slivu.
Kako plavna područja duž Dunava i ekosistemske usluge koje pružaju mogu doprineti poboljšanju kvaliteta vode u reci i kako različiti interesi mogu biti uzeti u obzir pri upravljanju ovim područjima i van nacionalnih granica?
Odgovore na ova pitanja pokušaće da nađe konzorcijum pod vođstvom Katoličkog Univerziteta u Eichstaett-Ingolstadt, Nemačka, u okviru projekta IDES koji se finansira iz programa transnacionalne saradnje Dunav (fondovi ERDF i IPA) i ima budžet od 1.951.170 evra. Period implementacije projekta je od 1. jula 2020. do 31. decembra 2022.
Pročitajte još:
Projektni partneri dolaze iz 25 institucija iz 10 zemalja Dunavskog regiona (Nemačka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Bugarska, Srbija, Hrvatska i Moldavija).
Partner u projektu iz Srbije je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, a strateški partner je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, takođe iz Novog Sada.
Projekat je zvanično pokrenut 8. septembra ove godine putem virtuelnog sastanka na kome su uz članove konzorcijuma učestvovali i najvažniji predstavnici zainteresovanih subjekata i (tzv. stejkholderi) iz svih partnerskih zemalja.
Cilj projekta je usvajanje i implementacija zajedničkog sveobuhvatnog pristupa u korišćenju ekosistemskih usluga za poboljšanje kvaliteta vode Dunava, što je pionirski poduhvat.
“To ćemo učiniti u tesnoj saradnji sa donosiocima odluka i upravljačima plavnih područja u pilot područjima u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji. Očekujemo da će se na taj način povećati razumevanje značaja brojnih ekosistemskih usluga, zajedničkih za zemlje u regionu, i njihovo uključivanje u buduće upravljačke strategije”, kaže dr Barbara Stammel, koordinator projekta.
Izvor: Interreg Danube
