Energija vetra nije nov način proizvodnje obnovljive energije, već su prve komercijalne vetroelektrane počele da se grade još u drugoj polovini 20. veka. Shodno tome, sve veći broj vetroturbina u Evropi približava se kraju svog operativnog životnog veka. Treba istaći da je starija tehnologija, u odnosu na modernije modele, manje efikasna.
Kao način obnove dotrajalih vetroturbina, postavlja se njihova zamena novijim i efikasnijim. WindEurope je izneo rezultate svoje analize koji su pokazali da bi obnova postojećih vetroturbina smanjila broj turbina u vetroparku za 25 odsto, dok bi istovremeno više nego utrostručila izlaznu snagu vetroparkova i četvorostruko povećala izlaznu snagu po vetroturbini.
Objašnjenje se temelji na nekoliko faktora. Prvo, moderne turbine imaju duže lopatice rotora čime se povećava ukupan prečnik pokretane površine, odnosno može da se pokupi više vetra. Drugo, moderni modeli imaju bolje kapacitetne faktore – što predstavlja odnos između stvarne proizvodnje energije i maksimalnog mogućeg kapaciteta vetroturbine. Tako novije turbine mogu efikasnije i više da proizvedu energije u odnosu na starije koje nisu mogle maksimalno da iskoriste svoje mogućnosti. Treće, unapređeni dizajn samih lopatica omogućava bolju efikasnost kada je reč o pretvaranju kinetičke energije vetra u električnu energiju. Jednostavno rečeno, noviji dizajn može bolje da se prilagodi promenama u brzini i pravcu vetra. Četvrto, novi modeli mogu efikasnije da rade i u uslovima slabijeg vetra. Ovo su samo neke od prednosti modernih turbina.
Dakle, za istu količinu energije potreban je manji broj novijih modela turbina, u odnosu na stare.
Pročitajte još:
- Industrija vetra u Evropi zahteva 200.000 novih radnika do 2030.
- Švedska zatvara Baltičko more za vetroelektrane – 13 projekata otkazano
- EU Fond za inovacije podržava razvoj tehnologije u oblasti energije vetra
Međutim, ovakva ideja nije još uvek dovoljno zastupljena u zemljama Evropske unije. Obnova vetroparkova nije ni ravnomerno raspoređena među državama članicama, pa je tako više od polovine svih projekata za obnovu u Nemačkoj. Iako je ova zemlja najveće tržište vetroenergije u Evropi, razlog jeste i taj što druge države ne rade dovoljno kako bi ubirale prednosti od obnove. Primera radi, Španija, kao drugo najveće tržište vetroenergije na kopnu u Evropi, ima samo tri odsto od ukupnog broja projekata obnove. Povezivanje sa mrežom za projekte obnove je toliko teško da developeri radije nastavljaju sa radom starih turbina. Kada je reč o Francuskoj, problem leži u restriktivnim pravilima o visini vrha turbina, zbog kojih ne mogu da se postave novije i efikasnije vetroturbine na kopnu.
Ukupno gledano, mnoge države članice nemaju još uvek efikasne strategije za obnovu.
Značaj obnove leži i u činjenici da su najstariji vetroparkovi ujedno izgrađeni na najpovoljnijim lokacijama za vetar, što bi omogućilo maksimalnu dobit od ove energije njihovom obnovom.