Kako bi se podstakla cirkularna ekonomija, Savet i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o direktivi koja promoviše popravku pokvarene ili neispravne robe, poznatu kao direktiva o pravu na popravku.
Na ovaj način potrošačima če biti olakšano da traže popravku umesto zamene tako što će pristup uslugama popravke učiniti lakšim, bržim, transparentnijim i atraktivnijim.
Kako se navodi na sajtu Saveta, privremeni sporazum se primenjuje na sve proizvode sa zahtevima za popravku prema zakonu Evropske unije, postavlja obavezu popravke za proizvođače robe sa zahtevima za popravku, uspostavlja evropski informativni obrazac koji potrošačima pruža ključne podatke o uslugama popravke i objedinjuje nacionalne platforme za informacije o popravkama u evropska onlajn platforma.
Značaj postignutog sporazuma ogleda se u tome da će se njima produžiti životni vek proizvoda, smanjujući otpad i upotrebu novih resursa. Podaci Evropskog parlamenta ukazuju na to da odlaganje uređaja koji mogu da se poprave godišnje stvara 35 miliona tona otpada u Evropskoj uniji. Dodatne informacije ukazuju na to da ovakav otpad proizvodi oko 260 miliona tona ekvivalenta emisije ugljen-dioksida.
Pročitajte još:
- POTENCIJAL ZAPADNOG BALKANA U CIRKULARNOJ EKONOMIJI (ANKETA)
- CIRKULARNA EKONOMIJA – MISLI LOKALNO, A DELUJ GLOBALNO
- PREGLED STANJA SRBIJE U PROCESU PRELASKA NA CIRKULARNU EKONOMIJU
Da bi se postiglo navedeno u sporazumu, direktiva predlaže novi set alata koji će učiniti popravku privlačnijom za potrošače. To uključuje da potrošači imaju mogućnost da od proizvođača traže da poprave proizvode koji se tehnički mogu popraviti prema zakonu Evropske unije. Kao primer navodi se mašina za pranje veša, usisivač, mobilni telefon ili frižider.
Kao drugo, navodi se evropski obrazac za informacija o popravi koji serviseri mogu da ponude potrošačima, uz jasne informacije kao što su uslovi popravke, vreme završetka radova, cene i drugo.
Takođe, postojala bi evropska onlajn platforma za popravke koja bi olakšala povezivanje potrošača i servisera.
Na kraju, sporazum podrazumeva i produženje roka odgovornosti prodavca za 12 meseci nakon popravke proizvoda. Države članice mogu dalje produžiti ovaj period ako to žele.
Rezultati istraživanja Evropske komisije pokazali su da bi se preko 70 odsto građana EU radije opredelilo za popravku postojećeg uređaja, umesto kupovine novog.
Privremeni sporazum postignut sa Evropskim parlamentom sada treba da potvrde i formalno usvoje obe institucije.
Inače, ovaj predlog je Komisija predstavila 22. marta 2023. godine.
Energetski portal
