Jun 2024. godine, zabeležen je kao trinaesti mesec zaredom koji obara globalne temperaturne rekorde. U publikaciji Ujedinjenih nacija pod nazivom Poziv generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na akciju u vezi sa ekstremnim vrućinama (eng United Nations Secretary-General’s Call to Action on Extreme Heat), navodi se da je velika verovatnoća da će 2024. godina biti jedna od najtoplijih, ako ne i najtoplija, godina zabeležena u istoriji merenja.
Kao glavne uzroke klimatske krize, publikacija ističe ljudsko delovanje i fosilna goriva. Ekstremne temperature negativno utiču na sve aspekte društva i prirode. Od prirodnih resursa, biodiverziteta i životne sredine uopšte, preko poljoprivrede, do zdravlja ljudi i ekonomije. Ipak, nisu svi pogođeni jednako.
Govoreći o društvenom aspektu, siromašne zajednice i raseljeni vrlo teško mogu da se zaštite od ekstremnih vrućina. Konkretnije posmatrajući, najugroženiji su najmlađi, stariji, osobe sa invaliditetom, trudnice ali tu je još jedna grupa – radnici na otvorenom.
Pročitajte još:
- GODINU DANA REKORDNO VISOKIH TEMPERATURA U SVETU
- AKO PIŠE DA JE +40 STEPENI, KOLIKO JE TO NA BEOGRADSKOM ASFALTU
- KLIMATSKE PROMENE UTIČU NA PROIZVOĐAČE KAFE
Globalna ekonomija i zdravlje radnika
Visoke temperature sa kojima se suočava gotovo čitava planeta, imaju ozbiljne negativne posledice na globalnu ekonomiju, sa izraženim uticajem na sektore kao što su poljoprivreda, energetika i infrastruktura. Tu su takođe i zdravstvena zaštita, turizam, ali i međunarodna trgovina i lanci snabdevanja.
Kako je objašnjeno u Publikaciji, poseban uticaj jeste na produktivnost radnika. Kada temperature preko pre 26oC, produktivnost počinje da opada, dok se na visini od 34oC smanjuje za čak 50 odsto. Takozvani toplotni stres, dovodi do gubitaka od oko 280 milijardi američkih dolara, a do 2030. godine se očekuje da će gubici porasti na 2,4 triliona američkih dolara.
Kako bi se smanjili ovi gubici, potrebno je da se implementiraju potrebne mere zaštite na radu za sprečavanje povreda koje su uzrokovane prekomernom toplotom. Na ovaj način, kako se navodi, uštedelo bi se više od 360 milijardi američkih dolara širom sveta. Posebno izloženi ovakvim uslovima jesu radnici na otvorenom, kao što su poljoprivrednici ili zaposleni na građevini.
Kada je reč o povredama na radu, više od 22 miliona ovakvih povreda nastaje usled previsokih temperatura. Dodatno, usled dugotrajne izloženosti može da dođe do oboljenja koja se ne uočavaju odmah, a kao primer se navode hronične bolesti bubrega. Takođe, vredno pažnje je i mentalno zdravlje zaposlenih na koje utiču ovakvi vremenski uslovi, te se beleži povećan nivo stresa, anksioznosti i depresije.