Neophodno je da životna sredina postane prioritet države, da se uspostavi održiv sistem i da se opredeli više novca, kao i da se stručnjaci pitaju za projekte u ovoj oblasti.
Ovo su ključni zaključci panela „Kako do čistije Srbije“, koji je održan u okviru konferencije „Pioniri društvene odgovornosti“ 30. maja u organizaciji Color Media Group.
Da je Srbija čistija danas nego pre 10-20 godina složili su se svi učesnici skupa, ali i da predstoji još dosta toga da se uradi da bi moglo da se kaže da nam je zemlja čista.
„Poslednjih 20 godina Srbija jeste čistija nego pre. Ranije je bilo katastrofalno, a sada hoćemo odjednom da nam sve bude čisto. To ne možemo jer nam na mnogim mestima sede ljudi koji ne znaju mnogo. Otpad je multidisciplinarna stvar. Urušile su nam se institucije, pa sada ne postoje institucije koje mogu da izvedu projekat od početka do kraja“, izjavila je Gordana Perović, ekspertkinja i bivša direktorka Agencije za reciklažu.
Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije, navela je da su recikleri važan činilac čistije i zdravije životne sredine u našoj zemlji, što govori i podatak da je od 2010. do danas ova industrija zbrinula više od 500.000 tona opasnog otpada.
„Veoma je važno da svi čvrsto želimo da rešimo probleme u životnoj sredini, i da država odluči da životna sredina bude prioritet. Ključno je da životna sredina postane strateško opredeljenje države, da se definišu jasni ciljevi i načini na koji će da se ostvare, potom slede projekti i njihova realizacija, i naravno obezbeđivanje finansiranja. Korak po korak možemo doći do značajnih rezultata u oblasti upravljanja otpadom, kao i da rešimo problem zagađenja vazduha u mnogim lokalnim samoupravama i veliki problem otpadnih voda iz kanalizacije koja se izliva u vodotokove bez prečišćavanja“, rekla je Obradović.
Sonja Popović, direktorka sektora zaštite životne sredine JKP Mediana Niš, složila se da je prvi korak ka čistijoj Srbiji da životna sredina postane politički prioritet na svim nivoima.
„Životna sredina jeste danas čistija ali ne i čista. Imamo obavezu da ostavimo deci zdravije okruženje u kojem će živeti. Prva stvar je da životna sredina postane politički prioritet svih donosilaca odluka što sada nije slučaj, i na nacionalnom nivou i na nivou lokalnih samouprava. Da bismo to ostvarili, kao građani i građanke, treba da se okupljamo oko značajnih pitanja“, istakla je Popović.
Mihail Mateski, direktor kompanije Greentech, smatra, takođe, da je životna sredina čistija sada nego pre 14 godina kada je otvorena fabrika Greentech-a. On je naveo da kada su krenuli da rade uspeli su da sakupe i recikliraju 5-10% pet boca, a danas je ostvaren ozbiljan napredak kada se reciklira 35% pet boca u Srbiji.
„To je značajan rezultat, međutim ako vidimo da dve trećine ovog otpada završi negde gde ne treba – u prirodi, ne bi trebalo da budemo zadovoljni. Smatram da ova industrija ima mnogo veće kapacitete, i da možemo da se nosimo ne samo sa regionom već i za zapadnom Evropom, a poslednjih 5 godina zaostajemo i za regionom“, kazao je.
Finansije i stručnjaci
Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke i poslanik u Narodnoj skupštini, koji je bio moderator panela, smatra da država Srbija ne prepoznaje dovoljno važnost životne sredine.
„To što smo uticali na formiranje posebnog Ministarstva zaštite životne sredine očigledno nije dovoljno. Ministarstvo mora da bude aktivnije na postavljanju strategija koje će Srbiju definisati kao zdravo društvo i mora da podstiče razvoj čistih zelenih tehnologiija. Svi zajedno moramo da vršimo konstantan pritisak i na Vladu i na Ministarstvo. Ja kod njih i dalje ne vidim strategiju u oblasti klimatskih promena, ili npr. u oblasti upravljanja otpadom. Država, koja na sva zvona zvoni o cirkularnoj ekonomiji, u ovom momentu duguje recikerima 2, 8 milijardi dinara i samim tim gasi reciklažnu industriju“, naveo je „zeleni“ poslanik Čabradi na skupu.
Udruženje reciklera Srbije se složilo da su finansije veliki problem reciklažne industrije, i uopšte životne sredine.
„Ranije je novac naplaćen od eko takse, prema načelu ‘zagađivač plaća’, bio uložen u životnu sredinu, a od 2013. godine taj novac se ne troši namenski. Od ekološke takse u 2018. godini prikupljeno je u republički budžet 11,5 milijardi dinara, a za Zeleni fond opredeljeno je samo 3 milijarde dinara. Namensko trošenje novca od eko takse rešilo bi mnoge probleme životne sredine u našoj zemlji, pa i reciklažne industrije“, napomenula je Suzana Obradović, i istakla da su u reciklažnoj industriji velike šanse za nove investicije i zapošljavanje hiljade ljudi.
Gordana Perović se složila da je neophodan novac, ali ističe da „nemamo dobre projekte u oblasti životne sredine jer nema ko da radi“. Ona predlaže da Vlada formira Agenciju za upravljanje otpadom kao stručnu instituciju koja će određivati šta i kako treba da se radi, ukazivati gde nedostaju kapaciteti i slično, a da Ministarstvo životne sredine bude organ koji će sve to kontrolisati.
Sonja Popović je rekla da, iako Ministarstvo nema dovoljno stručnjaka, očekuje da u Ministarstvu budu kreativni da iskoriste stručnost ljudi koji rade u drugim organizacijama. Podsetila je da nevladine organizacije često imaju po 1-2 volontera pa urade značajne poslove.
