Evropska komisija predstavila je krajem prošle godine prvi paket pilot-mera za ubrzanje prelaska Evrope na cirkularnu ekonomiju, sa posebnim fokusom na sektor plastike.
Ovaj paket pilot-mera obuhvata niz konkretnih kratkoročnih aktivnosti za podršku cirkularnosti, naročito u sektoru plastike, uz istovremeno podsticanje ulaganja i inovacija u širem smislu.
U drugom koraku, tokom 2026. godine, Komisija će predložiti Zakon o cirkularnoj ekonomiji sa dodatnim merama koje će unaprediti funkcionisanje Jedinstvenog tržišta sekundarnih sirovina, navodi se u saopštenju EK.
Sektor reciklaže plastike suočava se sa rastućim pritiscima
Podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazuju da cirkularna rešenja mogu smanjiti klimatske emisije sektora plastike za 45 odsto, dekarbonizovati potrošnju energije i poboljšati trgovinski bilans sektora za 18 milijardi evra godišnje do 2050. godine.
EK navodi da se sektor reciklaže plastike suočava sa rastućim pritiscima: fragmentisanim tržištima recikliranih materijala, visokim troškovima energije, nestabilnim cenama primarne (devičanske) plastike i nelojalnom konkurencijom iz trećih zemalja.
Ovi izazovi već ostavljaju posledice – smanjeno korišćenje kapaciteta i finansijske gubitke za reciklere u EU, što ugrožava ciljeve cirkularnosti i industrijsku konkurentnost Unije, ističe EK.
Prevazilaženje fragmentacije tržišta
Kako se objašnjava, nedostatak usklađenih i predvidivih pravila na nivou EU za slobodno kretanje reciklirane plastike doveo je do fragmentacije tržišta.
U okviru usvojenog paketa, Komisija je predstavila akt kojim se uvode kriterijumi „kraja statusa otpada“ (end-of-waste) za plastiku na nivou EU, u skladu sa Okvirnom direktivom o otpadu.
Utvrđivanje standarda na nivou EU o tome kada se reciklirani materijali ponovo smatraju materijalima za ponovnu upotrebu ključan je korak ka uspostavljanju Jedinstvenog tržišta reciklirane plastike, pojednostavljivanju administrativnih procedura za reciklere – posebno mala i srednja preduzeća – i obezbeđivanju stabilnog snabdevanja visokokvalitetnim reciklatima širom Evrope, ističe se.
Pre konačnog usvajanja, nacrt akta objavljen je na javnu raspravu do 26. januara 2026. godine.
Mogućnosti za hemijske reciklere plastike
Komisija je takođe predstavila državama članicama na glasanje akt koji se odnosi na udeo recikliranog sadržaja u PET bocama za jednokratnu upotrebu, u skladu sa Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu.
Ova pravila mogu stvoriti nove mogućnosti za hemijske reciklere plastike, obezbeđujući da hemijski reciklirana plastika, pod određenim uslovima i kao dopuna mehaničkoj reciklaži, doprinosi ostvarivanju ciljeva EU u oblasti reciklaže.
Jasniji regulatorni okvir očekuje se da poveća pravnu sigurnost i pomogne u otključavanju investicija u hemijsku reciklažu širom Evrope.
Komisija takođe planira ponovno pokretanje i jačanje Alijanse za cirkularnu plastiku, kao platforme za saradnju duž celog lanca vrednosti plastike, u kojoj industrijski akteri, države članice i Komisija mogu zajednički identifikovati prioritete i rešavati ključne izazove koji utiču na konkurentnost i cirkularnost evropskog sektora plastike.
Carinske šifre za primarnu i recikliranu plastiku
Kako bi se obezbedila fer konkurencija između plastike proizvedene u EU i uvezene plastike, Komisija uvodi posebne carinske šifre za primarnu i recikliranu plastiku.
Time će se podržati sprovođenje pravila EU za uvezenu plastiku od strane carinskih organa i nacionalnih tela za nadzor tržišta.
Komisija takođe najavljuje praćenje tržišta primarne i reciklirane plastike u EU i na globalnom nivou.
Evropa mora da ubrza prelazak na cirkularnu ekonomiju
Kako se navodi u saopštenju, Evropa mora da ubrza prelazak na cirkularnu ekonomiju. Razumno korišćenje ograničenih prirodnih resursa ključno je za jačanje ekonomske bezbednosti i konkurentnosti, kao i za smanjenje emisija ugljenika.
– Iako EU prednjači u politikama cirkularnosti, napredak je spor. U 2024. godini, 12,2 odsto materijala korišćenih u EU poticalo je iz recikliranih izvora, što je tek blago povećanje u odnosu na 11,2 odsto iz 2015. godine. Kako bi se postigli ciljevi utvrđeni zakonodavstvom EU, kao i u okviru Kompasa konkurentnosti, Čistog industrijskog dogovora i akcionog plana REsourceEU, Evropa mora ukloniti prepreke cirkularnim praksama – ističe se.
EU ima za cilj da do 2030. godine postane globalni lider u cirkularnoj ekonomiji, kako je navedeno u Kompasu konkurentnosti.
Važan korak u tom pravcu biće Zakon o cirkularnoj ekonomiji, čije je usvajanje planirano do kraja 2026. godine. Ovaj akt će doprineti uspostavljanju Jedinstvenog tržišta recikliranih materijala, unapređujući njihovu ponudu i tražnju unutar EU.
Izvor: Cirkularna ekonomija
