Net-0-biomasa naziv je godišnje konferencije RES Fondacije organizovane sa ciljem da se sakupe imputi za platformu javnih politika namenjenu onima koji donose odluke o potencijalu energije iz biomase, kao i razvojnim partnerima na Zapadnom Balkanu. Učesnici konferencije imali su priliku da učestvuju na tri tematske sesije: o znanju, ekonomiji i politkama za Net-0-biomasu. U organizaciji su učestvovali i Hajnrih Bel fondacija i kompanija E3 International.
Skup je informisao o budućoj upotrebi energije biomase po kaskadnom principu EU i drugim modelima održivosti, kao i o ulozi biomase i dostizanju nula ugljeničnih emisija do 2050. godine. Na događaju su učestvovali nacionalni stručnjaci za biomasu, šumarstvo, energetsku tranziciju i drugi eksperti sa Zapadnog Balkana, iz Finske, Velike Britanije, kao i predstavnici brojnih institucija, uključujući Zajednički istraživački savet EU (JRC), Međunarodnu agenciju za energetiku (IEA), predstavnike Evropske komisije i druge.
Prema inventaru šuma iz 2009. površina šuma u Srbiji se procenjuje na 29,1 odsto, a trenutna površina šuma se procenjuje na 39,1 odsto na osnovu metodologije daljinske detekcije. Ovo implicira značajno povećanje obima biomase, koja treba da bude predmet snažnog odgovora donosioca odluka.
Nino Lejava, direktorka Hajnrih Bel fondacije Beograd otvorila je skup i rekla da je cilj da kroz konferenciju bolje razumemo obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu. Hajnrih Bel i Fondacija RES pomogli su opštini Priboj da pređe sa uglja na drvnu sečku i na taj način su povećali energetsku sigurnost i smanjili zagađenje vazduha. Ona se osvrnula na BiH gde se pokazalo da je nelegalna seča šuma dovela do negativnih posledica po životnu sredinu, jer se drvo koristi kao ogrevno, dok je upotreba biomasa znatno manja, a bezbedna je za životnu sredinu i održiva.
Jasminka Jang, iz RES Fondacije kaže da bi upotrebom biomase dostigli Net Zero neophodan za dijalog sa donosiocima političkih odluka o dekarbonizaciji. Za transpoziciju Direktive RED 2 Srbija treba da: pojednostavi proces izdavanja dozvola, ostvari napredak u uvođenju nacionalne šeme za verifikaciju kriterijuma održivosti za biogoriva i goriva od biomase. Novi RED 3 donosi nove obaveze i fokus na šumsku biomasu, posebno u vezi sa procesom nacionalnog energetskog i klimatskog planiranja (NECP). Šumska masa još uvek nije deo dijaloga i donošenja odluka u okviru NECP u zemljama Zapadnog Balkana.
„Biomasa je i nezaobilazno političko pitanje i biće teško da se ostvare prednosti iz održivosti i bio ekonomičnosti biomase“, istakla je Jang.
Održivost biomase se može uključiti u naučna istraživanja, ali je veoma važan i društveni napor da se dođe do NET Zero sistema.
Pročitajte još:
- BIOMASA JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH IZVORA OBNOVLJIVE ENERGIJE
- ZNAČAJ I POTENCIJAL BIOMASE U RAZVOJU NACIONALNE CIRKULARNE EKONOMIJE
Znanje za NET-0-Biomasu
U diskusiji o znanju za NET-0-Biomasu, Mersudin Avdibegović, profesor Šumarskog fakulteta u Sarajevu, naglašava da u BiH ima više šuma sada nego pre, verovatno zbog migratornih procesa.
U Bosni i Hercegovini ima 3,2 miliona hektara pod šumom, odnosno 63 odsto, što je sam vrh u Evropi. Procena godišnjeg potencijala biomase je 10,4 miliona tona suve materije šuma, ali ne sme sve da se koristi. Koristi se sedam miliona hektara tone suve materije, a od toga se koristi pet u preradi i u proizvodnji. Najveći deo ide u tradicionalnu energiju iz ogrevnog drveta. Biomasa je u najvećem procentu energija iz drveta.
“U našim šumama je mnogo neiskorišćene biomase, to zove na akciju. Veliki potencijal biomase je u privatnim šumama koje su zapuštene”, rekao je Avdibegović.
On je naglasio da je pokretač promena u BiH zeleni biznis koji zahteva veću angažovanost i političke promene.
Nacionalna inventura šuma
Nenad Petrović, vanredni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu je rekao da u Srbiji od 2009. postoji Nacionalna inventura šuma. Nedavno je završena još jedna invertura šuma koja pokazuje da se površina pod drvećem povećala i sada je i godišnja produkcija veća.
“Perspektive šumarstva u Srbiji su da iz postojećih šuma koristimo biomasu i da one treba da se pretvore u površine koje imaju potencijal. Uporedo treba da vidimo koji je najbolji način za korišćenje biomase koju dobijemo na raspolaganje – ne samo spaljivanjem drveta, već dugoročnijim skladištenjem materijala. To bi omogućilo da smanjimo uvoz energije”, rekao je Petrović i podvukao zajedničku karakteristiku za BiH i Srbiju da je biomasa u šumarstvu, a da su drugi izvori znatno manje zastupljeni u obe zemlje.
Kako kaže on bi omogućio podsticaje za drvnu biomasu kao najjeftiniji način za zamenu fosilnih goriva, ali i da biznis oslobodi sve barijere da drvna biomasa nađe put i da zameni fosilna goriva.
O tome koliko je neophodno smanjiti pritisak na šumu kao resurs i maksimalno diverzifikovati drvne sirovine govorio je Dušan Jović, direktor predstavništva E3 International.
“Pokušali smo da iskoristimo zemljište u rudnicima kako bi pronašli rešenje za proces dekarbonizacije i ta incijativa ima šansu da zaživi i da se značaj biomase istakne podizanjem energetskih zasada. To je nafta Srbije”, rekao je Jović.
On je naglasio da treba razvijati tržište biomase koje ne postoji i da je potrebno uložiti mnogo u unapređenje siromašnih šuma Srbije.
Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu kaže da Direktiva RED 3 ukazuje na pravce korišćenja biomase.
“U RED 3 direktivi kriterijumi održivosti su strožiji i načini korišćenja biomase za proizvodnju elektične i toplotne energije u postrojenjima. Kaskadni pristup koji donosi Direktiva znači da se biomasa koristi u različlitim procesima u industriji, a ne samo kao drvo. Dekarbonizacija znači i da industrija uzme veliko učešće u korišćenju ostataka od drveta. Pored upravljanja šumama potrebno je sagledati i deo koji koristi industrija i to treba koristiti”, rekla je Stojiljković.
Prema njenom mišljenju inovacije u tehnologiju za iskorišćavanje biomase, povećanje svesti stanovništva i svih učesnika u društvu treba ojačati. Nauka može mnogo da pomogne, ali ovo neće rešiti povećanje naučnih istraživanja. Transparentnost je ključna i treba pojačati zajedničko kreiranje korisnih rezultata sa svim zainteresovanim stranama, sistemski pristup i zajedničku aktivnost za biomasu.
