Najbogatijih jedan odsto populacije već u prvih 10 dana ove godine potrošili su svoju količinu godišnjeg karbonskog budžeta, pokazala je analiza organizacije Oxfam koja se bavi različitim aspektima globalnih problema.
U analizi su ovaj trenutak nazvali „Dan zagađivača“, čime se ukazuje na to da klimatska katastrofa disproporcionalno zavisi od superbogatih koji zagađuju daleko više od drugih ljudi. Poređenja radi, prosečnoj osobi iz najsiromašnijeg dela globalne populacije trebalo bi skoro tri godine da potroši svoj deo godišnjeg globalnog karbonskog budžeta.
Količina zagađenja koju ispuste je više nego duplo veća od one koju proizvodi najsiromašnija polovina čovečanstva, što predstavlja problem u borbi protiv klimatskih promena. Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo, najbogatijih jedan odsto treba da smanje svoje emisije za 97 odsto do 2030. godine.
Jedna odsto najbogatijih, odnosno 77 miliona ljudi, uključujući milijardere, milionere i one koji zarađuju više od 140.000 dolara godišnje, odgovorni su za 15,9 odsto globalnih emisija CO2 u 2019. godini. Najsiromašnijih 50 odsto, odnosno 3,9 milijardi ljudi sa prosečnim godišnjim prihodom od 2.000 dolara prema paritetu kupovne moći, činilo je 7,7 odso svih emisija CO2 u istoj godini.
Pročitajte još:
- Zamrznuta opasnost – Otapanje permafrosta oslobađa potencijalno vrlo opasne mikrobe
- Sadnja drveća na Arktiku bi mogla ubrzati globalno zagrevanje, upozoravaju naučnici
- Globalno zagrevanje otopiće 40 odsto permafrosta
Istraživanje Oxfam-a pokazuje da su emisije ugljen dioksida bogatih od 1990. godine prouzrokovale trilione dolara ekonomske štete, velike gubitke useva i milione smrtnih slučajeva.
„Budućnost naše planete visi o koncu. Prostor za delovanje je izuzetno mali, a superbogati nastavljaju da rasipaju šanse čovečanstva svojim luksuznim načinom života, zagađujućim investicijama i štetnim političkim uticajem. Ovo je krađa — čist i jednostavan slučaj — mala manjina krade budućnost milijardama ljudi kako bi nahranila svoju nezasitu pohlepu“, rekao je Nafkote Dabi, lider Oxfamove politike klimatskih promena.
Ekonomska šteta koju su pretrpele zemlje sa niskim i srednjim prihodima u poslednjih 30 godina približno je tri puta veća od ukupne klimatske pomoći koju su bogate zemlje pružile siromašnijim zemljama.
Predviđanje Oxfama je da će do 2050. godine emisije jedan odsto najbogatijih izazvati gubitke useva koji bi mogli da obezbede dovoljno hrane za najmanje 10 miliona ljudi godišnje u Istočnoj i Južnoj Aziji. Otprilike osam od svakih deset smrtnih slučajeva zbog vrućine moglo bi da se desi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Oko 40 odsto tih smrtnih slučajeva moglo bi da se dogodi se u južnoj Aziji.
Smatraju da treba oporezovati bogate zagađivače, te zabraniti njihov preterani luskuz – „privatne avione, superjahte i slično“.
Potrebe za klimatskom pomoći brzo rastu, posebno u zemljama Globalnog juga koje podnose najteže posledice klimatskih promena. Iako su bogate zemlje pristale da aktiviraju 300 milijardi dolara godišnje kako bi pomogle zemljama Globalnog juga da se nose sa porastom temperature i pređu na obnovljive izvore energije, ovaj iznos je daleko manji od pet triliona dolara koje Globalni sever duguje u okviru klimatskog duga i reparacija.
Energetski portal
