Domaći izumi već vekovima pronalaze svoj put do sveta, ostavljajući dubok trag u nauci i tehnologiji. Da Srbija i danas ima čime da se ponosi, potvrđuje i Veljko Milković, naučnik i inovator iz Vojvodine, čiji je dvostepeni mehanički oscilator nedavno proglašen za jedan od 10 najboljih pronalazaka na svetu na prestižnom takmičenju iCAN 2025 u Kanadi.
Za Energetski portal Milković otkriva da mu ovo priznanje predstavlja veliko profesionalno i lično zadovoljstvo, ali i potvrdu za sve one koji su verovali u njegov rad tokom prethodnih decenija.
– To su bili ljudi otvorenog uma, uvaženi profesori koji su bez predrasuda razmotrili moj rad, uvideli da izum funkcioniše i javno me podržali. Ovo priznanje je, zapravo, priznanje i njima – svim intelektualcima i pojedincima koji su svesrdno stali uz mene – ističe Milković.
Kako dodaje, svoj rad ne doživljava kao karijeru, već kao životnu misiju i obavezu.
– Ne mogu to ni povezati sa poslom. To je jednostavno moja delatnost, moja dužnost – ako sam negde dobio informaciju o izumu, ne znam odakle jer to je misterija, onda imam obavezu da to razvijam i učinim dobro delo koliko mogu. Na sreću, odjek se oseća širom sveta, a ova nagrada je još jedna potvrda da trud ima smisla – poručuje Milković.
U FOKUSU:
- MT-KOMEX gradi solarnu elektranu u Novom Bečeju
- Ubrzana elektrifikacija saobraćaja uz Charge&GO
- Nacionalni park-gradovi – vizija zdravijih i zelenijih urbanih sredina
Kako funkcioniše dvostepeni mehanički oscilator
Naš sagovornik objašnjava da je reč o jednostavnom mehaničkom pojačalu energije, odnosno mehanizmu koji „profitira” od snage gravitacije u okviru prirodnog gravitacionog polja biosfere.
Prema njegovim rečima, tehnologija dvostepenog mehaničkog oscilatora ima veliku perspektivu i mogućnost daljih unapređenja, jer je zasnovana na principima koji otvaraju prostor za nova istraživanja. Ističe da ga ohrabruje činjenica da izum ima sve veći odjek u javnosti i da i dalje postoji dovoljno dobre volje i radoznalosti među onima koji žele da ga ispitaju i razumeju.
Milković naglašava i da je osnovna vrednost oscilatora u tome što deluje van okvira klasičnih pravila mehanike, stvarajući nove efekte koje savremena nauka tek treba da objasni. Smatra da je potrebno pristupiti ovim pojavama otvorenog uma i mirno sagledati njihove potencijale, jer, kako kaže, u njima leži nova dimenzija razumevanja mehaničkih procesa.
– Pravilo je kod ovog oscilatora da nema pravila. Bitno je reći da je ostvarena ultraefikasnost i dalja usavršavanja na kojima radim su nesaglediva. Zato što sistem radi po novim principima, upravo tamo gde se najmanje očekivalo da će se nešto novo otkriti – u mehanici, a to se smatralo da je već završeno pre 300 godina sa Isakom Njutnom. Posle Njutna nema ništa novo u mehanici, tako su nekad govorili, pa eto, ipak, ima nešto novo. Ja ne tvrdim, ni sada, da sam stavio tačku na mehaniku, to ne, ali su neki učeni ljudi smatrali da je odavno stavljena tačka na nju, ja jednostavno to ne smatram – kaže naš sagovornik.
Najvažnije praktične primene oscilatora
Domaći pronalazač objašnjava da je primena dvostepenog mehaničkog oscilatora u početku bila prepoznata pre svega u vidu pumpe za vodu, namenjene za različite procese, poput navodnjavanja, odvodnjavanja, prečišćavanja i desalinizacije morske vode. Tokom daljih istraživanja, pokazalo se da oscilator ima i širu primenu u industriji, posebno kod klipnih kompresora, gde su eksperimenti dali veoma dobre rezultate.
Ovaj mehanizam se može koristiti i u procesima drobljenja rude i reciklaže građevinskog materijala, odnosno pri usitnjavanju dotrajalog građevinskog otpada u tzv. krašerima i lomilicama. Osim toga, istraživanja se razvijaju i u pravcu primene oscilatora kao elektrogeneratora, čime bi se otvorila mogućnost za proizvodnju električne energije na inovativan i energetski efikasan način.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA
