Formiranje jedinstvenog evropskog energetskog tržišta ključan je zadatak za Energetsku zajednicu (EZ), koja obuhvata članice Evropske unije i devet drugih zemalja potpisnica. Iako je u poslednje dve godine postignut značajan napredak, postoje još uvek značajne prepreke.
Spora transpozicija Paketa za integraciju električne energije stvara lančane reakcije koje mogu ugroziti Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, za Magazin Energetskog portala govorio je o izazovima integracije tržišta električne energije, važnosti prelaska na čiste izvore energije, ispunjavanju ciljeva Zelene agende i nedavnom velikom prekidu napajanja električnom energijom koji je pogodio Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, delove Hrvatske i Albanije.
Koliko su zemlje Zapadnog Balkana integrisane u zajedničko tržište električne energije? Koja je najveća prepreka za bolju i bržu integraciju?
– Od decembra 2022. godine, postignut je značajan napredak u integraciji tržišta električne energije Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU. Usvajanje Paketa za integraciju električne energije od strane Energetske zajednice predstavlja veliki korak ka punoj integraciji, omogućavajući učešće u jedinstvenom dan-unapred i unutar-dnevnom povezivanju (SDAC, SIDC) i integraciju u evropske platforme za balansiranje. Nova tržišta dan-unapred uspostavljena su u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Kosovu*, uz postojeće tržište u Srbiji, koje je takođe pokrenulo unutar-dnevno tržište. Ove inicijative unapređuju kratkoročno trgovanje i obezbeđuju transparentne cenovne signale. Početkom 2024. godine, raspon cena između berzi Zapadnog Balkana i HUPX-a u proseku je iznosio od 0,28 do tri EUR/MWh, što ukazuje na snažnu tržišnu integraciju sa EU. Očekuje se da će tržišno povezivanje dodatno povećati efikasnost i konkurenciju. Tu su i izazovi koji se moraju rešiti, a spora transpozicija Paketa za integraciju električne energije predstavlja veliku prepreku. Nijedna zemlja – ugovorna strana Zapadnog Balkana nije završila ovaj proces, iako je rok bio do kraja 2023. godine. Ovo utiče na Regiju za proračun kapaciteta (CCR), koja je ključna za tržišno povezivanje. Kašnjenja mogu odložiti tržišno povezivanje sa EU do 2026. godine, čime bi se ugrozila izuzeća iz Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, koja će biti na snazi od samog početka primene CBAM-a, od 1. januara 2026. godine. Obezbeđivanje izuzeća iz CBAM-a je ključno za ugovorne strane sa ugljenično-intenzivnom proizvodnjom električne energije, koje su izvoznici električne energije. Bez ovog izuzeća, primena CBAM-a verovatno će smanjiti konkurentnost njihove električne energije, što će dovesti do smanjenih prihoda i profita za proizvođače električne energije i manjih poreskih prihoda za nacionalne budžete. Ostvaren je značajan napredak na Zapadnom Balkanu, ali da bi se omogućilo tržišno povezivanje, ugovorne strane moraju ubrzati transpoziciju i implementaciju Paketa za integraciju električne energije i rešiti političke sporove. Na taj način, Zapadni Balkan će biti u mogućnosti da podnese zahtev za izuzeće iz CBAM-a u oblasti električne energije, čime će se poboljšati ekonomska konkurentnost i ojačati njihova integracija sa EU.
U FOKUSU:
- INEKP – Srbija na putu održivosti
- Intenzivno smanjujemo emisije CO2 u poslovanju
- Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera
Koji su glavni problemi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbija, u pogledu proizvodnje i potrošnje električne energije?
– Srbija, kao i ostatak Zapadnog Balkana, trenutno zadovoljava svoje potrebe za električnom energijom i izvozi višak, ali se suočava sa ključnim izazovima u budućnosti. Povoljni hidrološki i tržišni uslovi doveli su do istorijskih neto izvoza 2023. godine, koji su se nastavili i početkom 2024. godine. Međutim, glavni izazov leži u proizvodnji električne energije na konkurentan način u budućnosti, kako bi se finansirale investicije u obnovljive izvore energije potrebne za ciljeve do 2030. godine. Kao takvi, ključni problemi su potreba za tranzicijom ka konkurentnijim, čistim izvorima energije kako bi se osigurala buduća profitabilnost i ulaganja u obnovljive izvore, uz istovremeno suočavanje sa zastarelim termoelektranama na ugalj koje su skupe za modernizaciju i koje će biti ekonomski neodržive u uslovima budućeg obračuna cena ugljenika. Dobro planiran prelazak na održivu energiju je neophodan za obezbeđivanje dugoročne proizvodnje električne energije i ispunjenje ciljeva do 2030. godine. Da bi ispunila ciljeve do 2030. godine i osigurala buduću profitabilnost, Srbija mora rešiti problem zastarelih termoelektrana na ugalj i ulagati u obnovljive izvore energije. Dobro planiran prelazak na održivu energiju, vođen novim Nacionalnim energetskim i klimatskim planom, ključan je za dugoročni uspeh.
Kako će uvođenje CBAM-a uticati na zemlje Zapadnog Balkana? Postoji li mogućnost odlaganja primene CBAM-a i pod kojim uslovima bi to bilo moguće?
– Regulativa CBAM-a je sada na snazi i mogla bi značajno uticati na zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na višu ugljeničnu intenzivnost u izvozu u odnosu na prosečne vrednosti EU. Da bi potencijalno osigurale izuzeće iz CBAM-a za električnu energiju do 2030. godine, region mora unapred integrisati svoja tržišta električne energije sa EU i obavezati se da uspostavi sistem trgovanja emisijama ekvivalentan ETS-u EU do 2030. godine. Ovo izuzeće bi pružilo ključnu olakšicu. Sekretarijat Energetske zajednice je dostupan za podršku ugovornim stranama u ispunjavanju ovih kriterijuma i navigaciji kroz neophodne korake. Evropska komisija će dodatno pojasniti opcije kroz procenu uticaja i političke diskusije na Ministarskom savetu Energetske zajednice u decembru 2024. godine. Na neformalnom ministarskom savetu u Banja Luci početkom ove godine, Sekretarijat i Evropska komisija su savetovali zemlje Zapadnog Balkana da razmotre razvoj sistema trgovanja emisijama u skladu sa EU, čime bi se osigurala najbolja šansa za izuzeće iz CBAM-a u oblasti električne energije i ekonomske olakšice.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA
*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.