Osnovan 1993. godine, u vremenu dubokih političkih i ekonomskih promena na prostoru bivše Jugoslavije, Elektroenergetski Koordinacioni Centar (EKC) nastao je kao odgovor na ključnu potrebu – obezbediti siguran, stabilan i koordinisan rad elektroenergetskih Sistema u trenutku kada su se formirale nove države i nove elektroprivredne strukture.
Četiri elektroprivrede iz regiona – Crne Gore, Severne Makedonije, Republike Srpske i Srbije – prepoznale su zajednički interes i viziju i udružile se kako bi osnovale EKC.
Danas, više od tri decenije kasnije, EKC je izrastao u referentnu konsultantsku i softversku kompaniju u energetskom sektoru, prepoznatu po stručnosti, pouzdanosti i dubokom razumevanju regionalnih i evropskih energetskih tokova. Vizija kompanije temelji se na očuvanju te prepoznatljivosti, ali i stalnom unapređenju – kroz praćenje tranzicionih energetskih izazova, novih tehnologija i industrijskih trendova.
EKC tim čine eksperti iz različitih oblasti energetike, sa jedinstvenim skupom znanja i veština koji omogućava razumevanje potreba širokog spektra klijenata – od operatora prenosnih sistema i elektroprivreda, do regulatora, investitora i proizvođača opreme. Dugogodišnji rad u bliskoj saradnji sa osnivačima i industrijskim partnerima omogućio je EKC–u da izgradi ne samo duboko tehničko znanje, već i posebnu tržišnu poziciju: spoj iskustva, inovacija i regionalnog kredibiliteta.
Zahvaljujući tom jedinstvenom nasleđu, EKC danas predstavlja ključnog partnera u razvoju održivih, modernih i pouzdanih elektroenergetskih sistema – kako u regionu, tako i šire.
– Misija EKC-a je podrška elektroenergetskom sektoru i svojim Osnivačima u operativnim poslovima i razvoju, kroz obezbeđivanje odgovarajućih i savremenih rešenja za njihove svakodnevne izazove. Bogato znanje i iskustvo uz krajnje fleksibilan, inovativan i agilan pristup EKC osoblja daje sposobnost da se prevaziđu različiti izazovi koje energetska tranzicija postavlja pred klijente EKC – objašnjava direktor EKC-a, Branislav Đukić.
Poštujući potrebe i ispunjavajući zahteve klijenata, EKC svoju misiju sprovodi kroz realizaciju specifičnih i ’po meri skrojenih’ projekata.
Glavne oblasti u kojima EKC danas posluje su:
- Prenos i distribucija električne energije
- Integracija novih objekata u elektroenergetski sistem i tržište električne energije
- Elektroenergetska tržišta i usluge upravljanja elektroenergetskim portfoliom
- Digitalne usluge, razvoj softvera i algoritama u elektroenergetici
- Edukacija i trening zainteresovanih strana u elektroenergetskom sektoru
U FOKUSU:
- Nevidljiv izvor solarne energije za drevne građevine
- Nina Stanarević umetnički zanat posvetila ekologiji i održivim praksama
- Kompanija CEEFOR unapredila poslovanje sa još dva ISO sertifikata
Kako EKC odgovara na globalne promene
Elektroenergetski sektor prolazi kroz ubrzanu globalnu transformaciju vođenu dekarbonizacijom, snažnim ulaskom obnovljivih izvora i razvojem naprednih tehnologija.
Tradicionalni sistemi sa velikom inercijom zamenjuju se mrežama u kojima dominiraju solarne elektrane, baterije i resursi zasnovani na inverterima, što donosi nove izazove za stabilnost i upravljanje.
U takvom okruženju nastaju i novi modeli – od upravljanja potrošnjom do skladištenja energije. EKC je, kao konsultantska kompanija, neutralan u pogledu tehnologija i njenih proizvođača. EKC odgovara zahtevima tržišta kombinujući već stečena iskustva i istovremeno osvajajući nova znanja. Kada je reč o integraciji obnovljivih izvora energije, najveći izazov je masovan ulazak tehnologije zasnovane na invertorima tzv. IBR (Inverter Based Recourses) – solarne elektrane, vetroparkovi i baterijski sistemi rade preko invertera, umesto preko sinhronih mašina. Za razliku od konvencionalnih generatora, inverterski izvori nemaju prirodnu inerciju (inercija pomaže mreži da „ostane mirna” kad dođe do poremećaja) i njihovo ponašanje zavisi od kontrolnih algoritama proizvođača (softvera koji upravlja njihovom reakcijom na promene u mreži). Mogu reagovati u roku od nekoliko milisekundi, što je mnogo brže od klasičnih mašina.
Zbog toga se prelazi na grid-forming koncepte (inverteri koji mogu aktivno stabilizovati mrežu kao da su „virtualne” sinhrone mašine) i javlja se potreba za standardizacijom upravljačkih algoritama. U praksi, najveći izazovi su opadanje sistemske inercije, nepoznate interakcije između invertera različitih proizvođača (u opsegu 1–200 Hz) i rizik od rezonanci. Zato je za analize stabilnosti, pored konvencionalnih RMS simulacija (elektromehanički domen), sve češće neophodna EMT simulacija (elektromagnetni domen). Ovakve detaljne računarske simulacije verno prate ponašanje invertera u vrlo malim vremenskim koracima i prikazuje njihovu stvarnu dinamiku. Tipični problemi integracija obnovljivih izvora uključuju redefinisanje minimalne snage kratkog spoja u tački priključenja i koordinaciju naponske regulacije između invertera i transformatora. Zbog toga je, pored anliza kvara, važno izvršiti proveru međusobnih interakcija između IBR jedinica i sinhronih mašina u EMT domenu. Integracija OIE više nije samo tehničko priključenje, već pitanje dinamičke kompatibilnosti i pouzdanosti sistema.
Digitalizacija kao ključni stub budućeg elektroenergetskog sistema
Digitalizacija postaje neophodna za upravljanje sve složenijim elektroenergetskim sistemima, posebno uz rast distribuiranih obnovljivih resursa i novih tržišnih mehanizama. Fragmentisani i dinamični resursi zahtevaju napredne softverske platforme koje omogućavaju donošenje pravovremenih i pouzdanih odluka. Budući softver mora biti vendor–agnostic i zasnovan na otvorenim standardima poput CIM/CGMES, kako bi se prevazišli silosi podataka i obezbedila interoperabilnost SCADA, EMS i DMS okruženja.
– Elektroenergetski sistemi su istorijski razvijani kroz heterogene SCADA, EMS i DMS platforme različitih proizvođača, što često dovodi do zatvorenih silosa podataka i ograničene razmene informacija. Zbog toga je neophodno razvijati arhitekture koje omogućavaju integraciju multi-vendor okruženja kroz standarde poput CIM/CGMES, čime se obezbeđuje dugoročna održivost i tehnološka nezavisnost sistema – pojašnjava Đukić.
Digitalni blizanac sistema postaje centralni model za simulacije, predikcije i operativnu podršku, dok sajber–bezbednost prelazi u osnovni dizajnerski princip.
Kao zaključak, naš sagovornik ističe da uloga softvera prelazi iz tradicionalnog alata za off-line studije i simulacije sistema u platformu za podršku operativnom vođenju elektroenergetskog sistema u realnom vremenu. Kombinacija naprednih simulacija, digitalnih blizanaca i analitike zasnovane na veštačkoj inteligenciji omogućiće operatorima sistema da brže procenjuju rizike, optimizuju rad sistema i bezbedno integrišu sve veći udeo obnovljivih i distribuiranih resursa. Digitalizacija time postaje jedan od preduslova za stabilnu, fleksibilnu i održivu energetiku u budućnosti.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA
