Zemlje regiona ulažu značajne napore u implementaciju cirkularne ekonomije (CE), koja je ključna za smanjenje zavisnosti od primarnih resursa, povećanje konkurentnosti i očuvanje životne sredine. Sa Milenom Rmuš, sekretarkom Koordinacionog odbora za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine u Privrednoj komori Crne Gore, razgovarali smo o tome na koji način Crna Gora postepeno implementira cirkularne principe, suočava se sa specifičnim izazovima, ali i razvija ključne strategije i inicijative za postizanje održivog razvoja.
Kako biste opisali napredak Crne Gore u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji? Koji su ključni izazovi na ovom putu, a šta je najvažnije postignuto do sada? Koja su fokusna područja?
– Crna Gora je u procesu tranzicije ka CE ostvarila određene pomake, ali se suočava sa nizom strukturnih izazova koji usporavaju njenu implementaciju. Usklađivanje sa evropskim regulativama predstavlja okvir za dalje reforme, ali se suštinska transformacija privrednog sistema i poslovnih modela odvija postepeno. Glavne prepreke uključuju nedovoljno razvijenu infrastrukturu za upravljanje otpadom i reciklažu, dok su kapaciteti za preradu sekundarnih sirovina ograničeni, što otežava zatvaranje materijalnih tokova i povećava zavisnost od uvoza primarnih resursa. Takođe, Crna Gora generiše značajnu količinu komunalnog otpada, koji uglavnom završava na deponijama, dok su stope reciklaže ispod evropskog proseka.
Finansijska ograničenja, naročito za mala i srednja preduzeća, otežavaju implementaciju cirkularnih poslovnih modela, pri čemu su mehanizmi podsticaja i dostupnost zelenog finansiranja na veoma niskom nivou. Dodatno, svest privrede i građana o koristima cirkularne tranzicije još uvek je na nezadovoljavajućem nivou. Nedostatak edukacije, ograničen pristup informacijama i slaba promocija CE doprinose ovom problemu. Kako bi se ovaj izazov prevazišao, neophodno je sprovođenje ciljanih kampanja i integracija principa CE u obrazovne programe.
Uprkos navedenim izazovima, Crna Gora je ostvarila pomake kroz unapređenje zakonodavnog okvira u oblastima upravljanja otpadom, energetske efikasnosti i smanjenja emisija, čime je postavljen temelj za dalji razvoj CE. Pored toga, aktivna regionalna saradnja u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan omogućila je razmenu znanja i iskustava. Fokusna područja za CE u Crnoj Gori obuhvataju sektore sa visokim potencijalom za implementaciju cirkularnih praksi, kao i horizontalne politike koje omogućavaju efikasnu integraciju cirkularnih principa u ekonomske tokove. S obzirom na specifičnosti nacionalne ekonomije, područja koja zahtevaju posebnu pažnju i akciju jesu sektor poljoprivrede, turizma i građevine.
Sektor turizma ima značajan udeo u BDP-u, ali i generiše velike količine otpada, potrošnje resursa i emisija CO2. Inicijative za održivost koje su sprovedene u proteklom periodu poboljšale su imidž turističkih destinacija i privukle sve veći broj turista, dok su hoteli stekli prestižne Green Key sertifikate. Uvođenjem pametnih tehnologija za praćenje i optimizaciju resursa, kao i korišćenjem obnovljivih izvora energije, sektor turizma je postao važan pokretač CE. Nadalje, poljoprivredno-prehrambeni sektor ima veliki potencijal za uvođenje cirkularnih rešenja, posebno jer crnogorsku ekonomiju karakteriše visok uvoz prehrambenih proizvoda i sirovina. Fokus je na proizvodnji organske, lokalne i zdrave hrane sa ekološki prihvatljivim praksama, kao i valorizaciji bio-otpada. Građevinski sektor u Crnoj Gori suočava se sa izazovima u vezi sa visokim emisijama CO2, niskim nivoom energetske efikasnosti objekata, kao i nesistematizovanim upravljanjem građevinskim otpadom, zbog čega je neophodno dalje raditi na implementaciji održivih građevinskih praksi.
U FOKUSU:
- Prvi DC punjači u gradovima širom Srbije
- BiH na početku puta ka cirkularnoj ekonomiji
- U 2025. nastavljamo da se zalažemo za efikasnije upravljanje komunalnim otpadom
Kako biste opisali značaj Mape puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji iz 2022. godine i Nacionalne strategije cirkularne ekonomije Crne Gore do 2030. godine?
– Mapa puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji iz 2022. godine prvi je dokument koji stvara okvir za integraciju cirkularnih principa u ekonomske, regulatorne i institucionalne procese, usklađujući ih sa EU politikama. Njena implementacija omogućava smanjenje zavisnosti od uvoza sirovina, razvoj tržišta sekundarnih sirovina, kreiranje podsticajnog regulatornog okvira i jačanje konkurentnosti privrede. Dokument daje smernice za prioritetne sektore i predlaže dalje korake, s naglaskom na javne politike i poslovne modele. Za efikasniju primenu CE, neophodno je razvijati sektorske i lokalne mape puta koje će precizno identifikovati izazove i prilike u specifičnim industrijama i regionima.
Na osnovu preporuka iz Mape puta, Vlada Crne Gore usvojila je 2022. godine Nacionalnu strategiju cirkularne ekonomije do 2030. godine, zajedno sa Akcionim planom za 2023-2024. Ovaj sveobuhvatni okvir integriše CE u nacionalne razvojne politike, redefiniše resursnu politiku, industrijsku proizvodnju i upravljanje otpadom, a za cilj ima stvaranje otpornog, konkurentnog i ekonomski održivog sistema. Akcionim planovima definišu se konkretne mere i alokacija resursa kako bi tranzicija bila merljiva, prilagodljiva i usklađena sa tržišnim i regulatornim promenama. Strategija identifikuje ključne sektore za primenu cirkularnih principa, uključujući poljoprivredno-prehrambeni, šumski, građevinski sektor i turizam, dok se jačaju horizontalne politike u oblastima obrazovanja, inovacija i energetske efikasnosti.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
