Stručni žiri Novosadskog sajma proglasio je ove godine ProCredit banku za najbolju banku u agrobiznisu što je potvrda višegodišnje opredeljenosti ove finansijske institucije za pružanje podrške domaćim poljoprivrednim proizvođačima koji uporno i strpljivo razvijaju svoj biznis. Sa Ivanom Smiljkovićem, članom Izvršnog odbora ProCredit banke, razgovarali smo o trendu rasta zainteresovanosti za kreditne linije među srpskim poljoprivrednicima i vlasnicima malih i srednjih preduzeća iz brojnih industrijskih sektora, kao i o interesu kompanija koje proizvode ili uvoze opremu, seme, repromaterijal i privredna vozila za partnerski odnos s bankom radi unapređenja domaćeg privrednog razvoja.
EP: Podaci iz vašeg portfolija ukazuju da ste do sada pružili najveću finansijsku podršku poljoprivrednicima na domaćem bankarskom tržištu. Kako ste razvijali ovaj segment poslovanja?
Ivan Smiljković: Mi već sedamnaest godina dajemo aktivnu podršku srpskim poljoprivrednicima, ali to nije naš jedini fokus. Srpsku poljoprivredu vidimo kao integralnu granu celokupne privrede, pa je naš cilj zapravo razvoj malog i srednjeg biznisa u Srbiji kroz pružanje finansijske podrške preduzećima. Kad je reč o poljoprivredi, uvek nastupamo sa partnerima i dogovaramo uslove koji mogu uticati na rast prinosa i prihoda. Trudimo se da obezbedimo olakšice prilikom nabavke različite vrste opreme – procesne, proizvodne ili prerađivačke. Naravno, pomažemo u kupovini traktora, kombajna i priključne mehanizacije. Na bazi dugogodišnje saradnje dobavljači ove opreme očekuju uvećanje prodaje pa su spremni zarad toga da umanje cenu tako što plaćaju deo kamate za poljoprivredne proizvođače. To je najveća olakšica naše zajedničke saradnje kako za krajnjeg korisnika tako i za dobavljača. Krug naših partnera se proširio, ali glavni svetski proizvođači opreme i repromaterijala i kod nas zauzimaju vodeće mesto, jer oni mogu da garantuju kvalitet, manji utrošak energije po proizvedenoj jedinici, što za privrednike automatski znači da mogu imati manje troškove i veću konkurentnost. Ipak, polako se uključuju i domaće firme koje proizvode mahom manju poljoprivrednu mehanizaciju i repromaterijal kao i domaće seme, a imamo i građevinske firme koje nude izgradnju poljoprivrednih objekata kao što su silosi za skladištenje.
EP: Kakva je vaša procena budućnosti finansiranja i razvoja poljoprivrednog sektora u našoj zemlji?
Ivan Smiljković: U prethodnom periodu imali smo priliku da vidimo kako su prosečna poljoprivredna gazdinstva sa pet do deset hektara poseda dosegla nivo velikih proizvođača sa više stotina hektara, pojedini sa čak i više od 1.000 hektara, čime su se svrstali u ozbiljne privrednike ne samo u našoj zemlji, nego verovatno i u regionu. Razvoj poljoprivrede u Srbiji odvija se prilično brzo, po čemu se dosta razlikujemo od drugih zemalja. Naše učešće u ovom napretku je veliko, ali značajan je preduzetnički duh poljoprivrednika kao i njihova želja za investiranjem iz kredita i reinvestira- njem ostvarenog profita. Uzevši sve ovo u obzir, slobodno mogu da im prognoziram svetlu budućnost.
EP: Očekujete li da i neke druge banke pruže veću podršku agrobiznisu?
Ivan Smiljković: Konkurencija u kreditiranju poljoprivrede raste jer se u poslednjih godinu i po dana broj banaka koje kreditiraju poljoprivrednike uvećao. Naša prednost je u znanju i ekspertizi koje smo stekli u prethodnih sedamnaest godina kao i posvećenost menadžmenta i zaposlenih u pružanju odgovarajućih rešenja za finansiranje poljoprivrede. Nama ovo nije dopunski segment biznisa, već strateški bitan, i mi smo posvećeni njegovom napretku kroz sveobuhvatnu bankarsku ponudu namenjenu malom i srednjem biznisu i poljoprivredi. Ova dva segmenta, poljoprivreda i razvoj malih i srednjih preduzeća, čine više od 90 odsto našeg ukupnog plasmana i zahvaljujući tome mi danas držimo lidersku poziciju.
EP: Od ukupnog broja dodeljenih poljoprivrednih kredita gotovo svaki drugi bude odobren od strane vaše banke. Šta je prednost vaše ponude poljoprivrednicima?
Ivan Smiljković: Mi imamo poslovne jedinice koje su isključivo posvećene saradnji sa poljoprivrednim proizvođačima i pružanju usluga pri izdavanju poljoprivrednih kredita. Važno je reći da poljoprivrednicima nije potreban samo kredit, već i savet o tome kako upravljati finansijama, gde rasporediti višak sredstava i koje mere kreditne podrške su njima neophodne. Očigledno je da smo saradnju sa indvidualnim proizvođačima podigli na viši i novi nivo. Evo i jednog primera te saradnje. Prošle godine smo organizovali, na nivou čitave ProCredit grupe, važan sastanak u Solunu na kom je učestvovalo oko 850 proizvođača i privrednika iz regiona, dakle ne samo poljoprivrednika. Na tom forumu naši privrednici mogli su na jednom mestu da razmene iskustva sa drugim privrednicima koji imaju mala ili srednja preduzeća, ali i da pronađu novo tržište za svoje proizvode ili pak da dođu do dobavljača opreme, semena i repromaterijala. U ovome se najbolje ogleda dugoročan i konzistentan odnos naše banke prema klijentima.
„ZELENO FINANSIRANJE“ PROCREDIT BANKE
Posvećenost zaštiti životne sredine u ProCredit banci ogleda se u konceptu koji se temelji na tri stuba aktivnosti. „Prvi je interni stub koji je posvećen kontinuiranom smanjenju direktnih uticaja koji naša banka i naše poslovanje imaju na životnu sredinu. Tu je reč o aktivnostima kojima se mi trudimo da smanjimo svoju potrošnju energije, vode, papira i slično“, kaže Ivan Smiljković. Drugi stub se odnosi na upravljanje rizicima i promociju ekoloških standarda prilikom odobravanja kredita klijentima. Na samom kraju, treći stub je zeleno finansiranje, što znači da ProCredit banka aktivno promoviše i podržava različite vrste investicija u energetski efikasne projekte, obnovljive izvore energije i rešenja koja štite životnu sredinu. „Ponosni smo na činjenicu da u septembru ove godine udeo zelenih kredita prelazi 10 odsto a stopa rasta iznosi više od 30 odsto. To je najveći rast jednog sektora. A naši planovi u ovom segmentu vrlo su ambiciozni. Ovo je jedan od stubova za koji mi često kažemo da podržava našu osnovnu strategiju ulaganja u razvoj malih i srednjih preduzeća koja imaju i zelenu strategiju“, ističe Ivan Smiljković i dodaje „Mi smo razvojno orijentisana komercijalna banka. Ipak, dok se trudimo da pomognemo u razvoju domaće privrede, vodimo računa o tome da sačuvamo životnu sredinu kako za nas i našu decu tako i za sve buduće generacije“.
EP: Ove godine su ponovo dodeljeni poljoprivredni krediti sa državnim subvencijama, a ProCredit banka posredovala je između svojih klijenata i Ministarstva poljoprivrede kako bi se uz ovu podršku unapredilo poslovanje u agro-sektoru.
Ivan Smiljković: Svake godine naše učešće u programima Ministarstva poljoprivrede za kreditiranje poljoprivrede iznosi oko 50 odsto. Mi obezbeđujemo sredstva, dok Ministarstvo subvencioniše kamate. Procedura za dobijanje subvencionisanih kredita nije tako komplikovana, a našim poljoprivrednicima je možda najvažnija naša pravovremena reakcija i individualni pristup kao i razumevanje biznis modela, pa im to uliva sigurnost u dobijanje kredita. Ove godine je podrška poljoprivrednom sektoru unapređena pa su se odobravali krediti i poljoprivrednim proizvođačima mlađim od 40 godina, kao i ženama u poljoprivredi, a kamatna stopa je iznosila 1 odsto. Brzina procesuiranja zahteva i razumevanje potreba najbitniji su faktori koji omogućavaju proizvođaču da dobije ovaj kredit. Naša uloga sastojala se i u tome da aktivno obaveštavamo nadležno Ministartstvo o problemima poljoprivrednika, a naročito ove godine kad su suše bile izražene, kako bi se ovi razlozi uzeli u obzir pri određivanju uslova i rokova za kreditiranje.
EP: Koji su osnovni uslovi za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje?
Ivan Smiljković: Pre svega mora da postoji postoji poljoprivredna proizvodnja, odnosno registrovano poljoprivredno gazdinstvo sa određenom istorijom poslovanja, izvesnim prihodima i održivim biznisom. Kako bismo im obezbedili stabilnost i predvidivost razvoja mi kao banka već godinama finansiramo naše poljoprivrednike kada žele da uvećaju svoje posede. U protekle dve godine plasirali smo više od 26 miliona evra samo za kupovinu zemlje kroz dugoročne kredite sa rokom otplate preko 10 godina, koji je u skladu sa vremenom njihovog povraćaja na investiciju. Konkretni uslovi za kreditiranje zavise od toga o kojoj poljoprivrednoj grani se radi.
Držimo se stava da su mala i srednja preduzeća, kao i poljoprivreda, stubovi razvoja srpske ekonomije. Skoro 90 odsto naših ukupnih plasmana bilo je namenjeno malim i srednjim preduzećima. Ponosni smo na činjenicu da danas ukupni plasmani malih i srednjih biznisa premašuju 500 miliona evra u našoj banci. Istakao bih da ovo nije samo speci čno za ProCredit banku u Srbiji, već je podrška malom i srednjem biznisu fokus cele Procredit grupe i da u proteklom periodu sve banke u okviru grupe povećavaju svoje ućešće u finansiranju malih i srednjih preduzeća.
Ivan Smiljković navodi da ProCredit banka vrši promociju ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost da bi se pospešio razvoj domaće poljoprivede. „Nova tehnologija koju domaći privrednici, kroz naše kredite, nabavljaju za unapređenje produktivnosti već podrazumeva visok stepen energetske efikasnosti – manje se troši energije, a manja je i emisija CO2. Pre dve godine organizovali smo seminar u Novom Sadu o aktivnom investiranju u biogasna postrojenja. Od početnih koraka u pravcu ugradnje ovih postrojenja do realizacije prve ideje proteklo je godinu dana i to vreme je potrošeno na dobijanje dozvola i ishodovanje dokumentacije za šta je bilo potrebno dosta posvećenosti i truda. Danas se povećava broj poljoprivrednika zainteresovanih za investicije u obnovljive izvore energije, a pre svega u biogas. Jedan od naših projekata predstavlja i pumpa za solarno navodnjavanje. Mi smo sa partnerima napravili prvu ovakvu pumpu koja bi trebalo prevashodno da pomogne povrtarima da navodnjavaju svoje posede bez aktivnog učešća električne energije ili nafte. Mi smo se takođe potrudili da ovaj proizvod ponudimo našim klijentima ali odziv nije bio veliki usled niske cene električne energije. Ipak, verujem da će veća zainteresovanost za ovo investiranje uslediti u narednom periodu“.
EP: Šta predstavlja garancijska šema Innovfin uz koju se krediti iz sredstava Evropskog Investicionog fonda mogu dobiti?
Ivan Smiljković: Mi finansiramo naš portfolio jednim delom iz kreditnih linija koje dobijamo od međunarodnih finansijskih institucija ali se u najvećim delu za finansiranje naših plasmana oslanjamo na depozite koje smo prikupili od stanovništva i privrede. U našoj banci je aktuelna jedna od trenutno najatraktivnijih ponuda za štednju sa izuzetno dobrom kamatnom stopom i ona je namenjena pre svega fizičkim licima. To upravo znači da svi klijenti koji ostave depozit u ProCredit banci indirektno doprinose bržem razvoju domaće poljoprivrede i malih i srednjih preduzeća. Ovde bih želeo da istaknem da mi kao odgovorna finansijska institucija celokupnu svoju pažnju usmeravamo upravo na ono što doprinosi razvoju domaće ekonomije i to je garant našim deponentima da ćemo poverena sredstva iskoristiti u najbolju moguću svrhu.
S druge strane, Evropski investicioni fond dodelio je Srbiji preko ProCredit banke 160 miliona evra kroz program InnovFin, a na nivou ProCredit grupe odobreno je 850 miliona za zemlje u jugoistočnoj Evropi u kojima je ProCredit grupa zastupljena. Ovo je odlična garancijska šema koja je pripremljena u okviru programa Horizont 2020 za unapređenje konkurentnosti privrede u Evropi a kroz uvođenje inovacija u proizvodnju, marketing i druge oblasti u sektoru malog i srednjeg biznisa. Kamate su danas na istorijski najnižem nivou u Evropi i u Srbiji i ovde ne očekujemo da se nešto drastično menja. Stoga kamata više ne predstavlja nepremostiv problem u finansiranju. Najveću prepreku u finansiranju na koju nailaze vlasnici malih i srednjih preduzeća čini njihova nemogućnost da obezbede garancije za dugoročne kredite, uprkos tome što imaju dobre ideje. Tu pomaže InnovFin koji garantuje 50 odsto plasmana.
Marta 2016. godine počeli smo da koristimo sredstva iz ovog programa i zaključno sa septembrom 2017. godine finansirali smo preko 62 miliona evra investicija koje su donele neki vid inovacija malim i srednjim preduzećima. Drugi program koji takođe koristimo jeste Western Balkans Enterprise Development & Innovation Facility, namenjen takođe malim i srednjim biznisima, koji pruža 70 odsto pokrića. U martu ove godine dobili smo 25 miliona evra i do septembra smo ih iskoristili. Kroz ova dva programa mi smo našim privrednicima omogućili pristup sredstvima od oko 90 miliona evra za godinu i po dana koje su oni iskoristili za unapređenje poslovnih procesa i zahvaljujući tome njihova konkurentnost na domaćem i stranom tržištu je značajno porasla.
EP: Pre izvesnog vremena održali ste seminar o uštedi energije kroz investiranje u energetski efikasna rešenja u domaćim firmama. Tada ste izneli rezultate koje je Pro-Credit postigao ulaganjem u mere energetske efikasnosti u svojim filijalama. Kakvi su rezultati tih investicija?
Ivan Smiljković: ProCredit već godinama vodi računa o potrošnji energije, emisiji CO2 i upotrebi prirodnih resursa kao i o reciklaži. Mi smo jedina finansijska instutucija sa ISO standardom 14001:2015 koji smo uveli prošle godine zajedno sa svim članicama ProCredit grupe. Mi smo se najviše fokusirali na mere energetske efikasnosti u zgradarstvu, razvili smo priručnik o načinu opremanja naših objekata, što obuhvata sve elemente od izolacije i grejanja do sistema za praćenje. Mi već sada imamo 100 odsto led osvetljenja u svim našim poslovnim jedinicama. U gotovo svim objektima imamo i building management sisteme (BMS) sa daljinskim upravljanjem pomoću kojih smo smanjili potrošnju energije. Poslužiću se jednim primerom da biste uvideli razmere te uštede. Energiju za grejanje koju smo potrošili u periodu od 2011. do 2016. smanjili smo za 71 odsto, a ukupnu energiju za 38 odsto.
Ne treba zaboraviti da smo mi takođe i prva finansijska institucija i kompanija u Srbiji koja je uvezla flotu električnih automobila. Već godinu i po dana koristimo 7 elektro-vozila Volkswagen e-up za naše redovne aktivnosti. Naš dugoročni cilj je da uvećamo našu flotu ne samo električnih već i hibridnih automobila. Stoga je prirodno bilo da investiramo u punjače za električne automobile. Svaka naša filijala ima ugrađen punjač, a u centrali smo letos ugradili prvi punjač na solarni pogon. Energetski miks u našoj zemlji prevashodno je baziran na uglju, a budući da smo odlučili da koristimo električne automobile koji se napajaju strujom koja dolazi iz uglja, naš uticaj na smanjenje CO2 ne bi bio značajan da nismo pokrenuli projekte ugradnje solarnih punjača. Trenutno razmatramo mogućnost postavljanja solarne elektrane na krov naše zgrade radi proizvodnje struje za sopstvene potrebe. U toku je proces prikupljanja ponuda i u prvom kvartalu 2018. godine bićemo posvećeni realizaciji ovog projekta.
Intervju vodila: Tamara Zjačić
Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
