Tim ornitologa Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokreće istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu tokom kojeg će popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad.
Osim procene brojnosti vrabaca, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Passer domesticus), poljski vrabac (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis). Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje.
Međutim, zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope. Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad? Šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti?
– Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kao što su: dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada, kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
DZPPS tokom ove zime prikuplja podatke o brojnosti vrabaca, a kao pomoć građani mogu popuniti kratku anketu o tome gde viđaju vrapce na linku: ANKETA O BEOGRADSKIM VRAPCIMA
Milisav Pajević
