U Beču je pokrenuto peto izdanje inicijative „Zajedničko istraživanje Dunava (JDS)”, koje okupilo stručnjake celog dunavskog sliva i šire kako bi proveli najopsežniju naučnu analizu druge najduže evropske reke.
U međunarodnoj istraživačkoj akciji učestvuju sve podunavske zemlje i brojne istraživačke institucije opremljene najmodernijom tehnologijom koja omogućava praćenje stanja vodnog stuba, sedimenata, hemijskog i biološkog stanja, uključujući merenja mikroplastike, vodenog DNK i najnovijih zagađivača.
Projekat se održava svakih šest godina, a ovaj put učestvuje 1000 vodećih stručnjaka iz 100 institucija, koji će analizirati Dunav na 108 mesta.
„Zaštita Dunava i njegovih jedinstvenih ekosistema ključna je za sve podunavske zemlje – uključujući Austriju. Zato moramo sarađivati na svim nivoima kako bismo osigurali održivo upravljanje vodama i zaštitili vodenu bioraznovrsnot” , rekao je savezni ministar Norbert Totšnig na manifestaciji pokretanja istraživanja u Beču.
Istraživanje će proceniti kvalitet vode, pratiti bioraznovrsnost korišćenjem naprednih tehnika analize DNK iz životne sredine (eDNA) i nove pretnje poput mikroplastike. Ključni značaj JDS5 je njegov inovativni program „Građanska nauka“, razvijen u saradnji sa Zajedničkim istraživačkim centrom Evropske komisije (JRC).
Pročitajte još:
- Ekocid u Novom Pazaru: Masovni pomor ribe u reci Raški
- Studija CIRES-a: Požari zagađuju reke i do osam godina nakon izbijanja
- Potpisan Sporazum o saradnji za unapređenje naučnih istraživanja u oblasti zaštite životne sredine
Kroz njega će učenici i lokalne zajednice aktivno doprineti praćenju vode praktičnim aktivnostima uzorkovanja.
Posmatranjem više od 2.800 km reke Dunav i dodatnim stanicama za uzorkovanje na glavnim pritokama, JDS5 naglašava globalni značaj Dunava kao najinternacionalnijeg rečnog sliva na svetu.
Lidija Globevnik, predsednica ICPDR-a istakla je snagu kolektivnog delovanja.
„Projekt JDS5 najbolji je primer prekogranične saradnje. Zajedničkim radom unapređujemo ne samo nauku i politiku informisanja, već se i angažuje javnost, gradeći zajednicu rečnog sliva koja razume, ceni i štiti naše zajedničke vode“, rekla je Globevnik.
Rezultati istraživanja će biti uključeni u ažurirani Plan upravljanja dunavskim slivom za 2027. godinu i poslužiće kao osnova za političke odluke i strategije zaštite životne sredine na nacionalnom i regionalnom nivou.
Inače, Dunav obezbeđuje pitku vodu za više od 80 miliona ljudi, a omogućava i opstanak i razvoj poljoprivrede, industrije i rekreacije.
Energetski portal
