Ispod debelog ledenog pokrivača Antarktika krije se spektakularan podvodni svet – čak 332 novootkrivena gigantska kanjona, od kojih neki dosežu dubinu veću od četiri kilometara. Otkriće je objavljeno u časopisu Marine Geology, a rezultat je rada naučnika Davida Amblàsa sa Univerziteta Barselona i Riccarda Arosia sa Univerzitetskog koledža u Korku.
Od izuzetnog značaja jeste što su to vitalni elementi okeanskog ekosistema. Prenose hranljive materije, povezuju pliće i dublje slojeve mora i pružaju utočište raznovrsnom morskom životu. Iako je u svetu do sada identifikovano oko 10.000 podmorskih kanjona, detaljno je mapirano tek 27 odsto morskog dna, pa se veruje da je prava brojka daleko veća.
Studija je otkrila jasne razlike između istočnih i zapadnih delova kontinenta. Istočnoantarktički kanjoni su razgranati, kompleksni i sa karakterističnim U-profilom, što ukazuje na dugotrajno oblikovanje pod snažnim uticajem glečera. Njihovi zapadnoantarktički pandani su kraći, strmiji i V-profila, što sugeriše drugačiju geološku istoriju.
Pročitajte još:
- Zemljotres izazvao uzbunu širom Pacifika – evakuisana nuklearka Fukušima
- Tri četvrtine planete u stalnom padu zaliha slatke vode od 2002.
- Naučnici zabrinuti – reka Rajna bi mogla dostići kritične temperature
Međutim, osim fascinantne geološke priče, kanjoni imaju i presudan uticaj na globalnu klimu. Oni omogućavaju da hladna, gusta voda sa kontinentalnog dela dospe u duboki okean, igrajući ključnu ulogu u svetskoj cirkulaciji mora. Istovremeno, kanališu toplije vode ka obali, ubrzavajući topljenje ledenih ploča i ugrožavajući stabilnost glečera – proces koji direktno doprinosi porastu nivoa mora.
Istraživači upozoravaju da današnji klimatski modeli ne uspevaju da precizno obuhvate ove lokalne procese, posebno interakciju između morskih struja i složene podmorske topografije. Njihova poruka je jasna: potrebno je još preciznijih mapa i terenskih merenja kako bismo bolje razumeli – i predvideli – buduće promene koje se kriju ispod antarktičkog leda.
Energetski portal
