Infrastruktura za punjenje električnih vozila i dalje predstavlja izazov koji zahteva efikasna rešenja kako bi se ubrzala njihova šira primena i podržala dalja tranzicija ka održivoj mobilnosti. Vlasnici privatnih kuća jednostavnije mogu da instaliraju punjače u svojim domovima, međutim, stambene zajednice, kao i oni koji nemaju privatni parking, suočavaju se sa većim preprekama.
Iako su Direktivom o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD), koja je na snagu stupila u maju 2024. godine, postavljeni jasni zahtevi za instalaciju punjača za električna vozila u novim zgradama, kao i onim koje prolaze kroz značajno renoviranje, u postojećim stambenim zgradama ne postoje jasne konkretne odredbe.
Organizacija Transport & Environment (T&E) u svom novom brifingu istraživala je izazove za razvoj ove infrastrukture u zgradama i na javnim površinama. Kako ne postoje sveobuhvatni podaci o ovoj temi, T&E je sproveo anketu kako bi prikupio iskustva vozača električnih vozila. Pored toga, sprovedeni su intervjui sa relevantnim akterima u šest najvećih evropskih tržišta: Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i Poljskoj. Intervjui su imali za cilj da se procene regulatorni okviri, prepreke i mogućnosti.
Pročitajte još:
- Vujović: Nastavljamo sa subvencijama za električna vozila i u 2025. godini
- Meksiko najavio proizvodnju električnih automobila od samo 4.400 dolara
- Tri inovacije koje mogu transformisati industriju električnih vozila
Glavne prepreke
Na osnovu dobijenih odgovora, kao glavna prepreka postavlja se složen i dugotrajan proces dobijanja odobrenja od stanodavaca ili suvlasnika, koji može trajati i godinama. Regulatorni okviri širom Evrope nedovoljno su razvijeni, pa tako u mnogim zemljama ne postoje propisi koji omogućavaju jednostavnu instalaciju stanarima ili suvlasnicima. Pravo na priključak nije ravnomerno sprovedeno, a čak i tamo gde postoji, često se odnosi samo na vlasnike, dok stanari zavise od saglasnosti stanodavaca. U gotovo svim ispitanim zemljama primećeni su dezinformacije i nedostatak svesti među zainteresovanim stranama o njihovim pravima i obavezama, čak i u slučajevima kada zakon garantuje pravo na priključak. Pored toga, obimna administrativna procedura komplikuje proces, posebno kada pravila nisu usklađena između regiona i opština, kao u Španiji, gde svaka autonomna regija ima sopstvena pravila.
Kao drugi problem izdvaja se visoki trošak za instalaciju punjača u stambenim zgradama. Procene su da ukupan trošak za jednostavnu instalaciju koja ne zahteva građevinske radove iznosi oko 2.500 evra po parking mestu. Na porast troškova utiču i starost zgrade ili, recimo, udaljenost između parking mesta i broja, i drugo. Programi finansijske podrške potrebni su, posebno za ugrožene populacije.
Treba navesti i da električne instalacije većine postojećih stambenih zgrada nisu pravljene tako da mogu da podrže punjenje električnih vozila, odnosno nemaju kapacitet da upravljaju dodatnim opterećenjem.
Kako bi se prevazišli izazovi, T&E predlaže proširenje prava na priključak na vlasnike i zakupce, uz pojednostavljenu proceduru koja bi zahtevala samo obaveštenje ostalim stanarima, bez potrebe za njihovim odobrenjem. Protivljenje projektu bilo bi moguće samo iz jasno definisanih razloga, poput bezbednosnih problema.
Trenutno EPBD ne postavlja konkretne obaveze za unapređenje infrastrukture za punjenje električnih vozila u postojećim stambenim zgradama, već se uglavnom fokusira na nove i renovirane objekte, što ukazuje na potrebu za strategijama koje bi omogućile modernizaciju postojećeg stambenog fonda.
Energetski portal
