Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) Republike Srbije predstavlja ključni strateški dokument koji definiše ambiciozne, ali izvodljive ciljeve energetske tranzicije zemlje. Ovaj plan je osmišljen da vodi Srbiju ka održivoj energetskoj budućnosti, značajno povećavajući udeo obnovljivih izvora energije, unapređujući energetsku efikasnost i smanjujući emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ostvarivanje postavljenih ciljeva iz INEKP-a trebalo bi da doprinese većoj energetskoj sigurnosti, zaštiti životne sredine, modernizaciji energetskog sektora i poboljšanju kvaliteta života građana. Dr Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike za Magazin Energetskog portala govori o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.
Šta donosi Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2030. sa projekcijom do 2050. godine?
– Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Postavili smo ambiciozne, ali izvodljive ciljeve prema kojima će gotovo svaki drugi megavat-čas električne energije biti zelen, udeo OIE u finalnoj potrošnji energije dostići će 33,6 odsto, a u proizvodnji električne energije preko 45 odsto, za 40,3 odsto smanjiće se emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na 1990. godinu, završiće se spajanje tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU. Jedna od najvažnijih poruka koju INEKP šalje javnosti je da smo mi izvršili detaljnu analizu baznog dijagrama proizvodnje električne energije, kao i da su sve projekcije definisane kroz scenarija „Stabilnost“ i „Stabilnost-Napredak“, rađene tako da Republika Srbija u svakom trenutku raspolaže sa dovoljnom količinom bazne energije koja jedina garantuje energetsku sigurnost zemlje. Takođe, poboljšaćemo energetsku efikasnost kroz obnovu zgrada i primenu politika u industriji i saobraćaju, podstaći ćemo elektromobilnost i upotrebu obnovljivih izvora energije u grejanju, hlađenju i proizvodnji električne energije, kao i naprednih biogoriva.
Energetska efikasnost je posebna oblast INEKP-a. Šta je njome predviđeno i koji su nacionalni ciljevi postavljeni u ovoj oblasti?
– U Srbiji se troši tri i po puta više energije u proizvodnji iste jedinice BDP-a u odnosu na evropski prosek zbog čega su Vlada i resorno ministarstvo energetsku efikasnost definisali kao jedan od prioriteta u okviru INEKP-a, kao i u planu „Skok u budućnost – Srbija 2027“. INEKP-om je definisano ograničenje finalne potrošnje energije na nivo ne veći od 9,7 Mtoe u 2030. godini. Ista tendencija je uočena i u slučaju potrošnje primarne energije, koja bi trebalo da bude manja od 14,68 Mtoe u 2030. godini. Država trenutno ulaže najveća sredstva do sada za poboljšanje energetske efikasnosti. U prethodne tri godine više od 30.000 domaćinstava dobilo je subvencije države za sprovođenje mera energetske efikasnosti dok ćemo do kraja 2027. godine podržati ukupno više od 70.000 domaćinstava da zamene stolariju, poboljšaju izolaciju, fasadu, zamene neefikasne kotlove i postave solarne kolektore ili panele za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. U saradnji sa Svetskom bankom obezbedili smo 50 miliona dolara za subvencije domaćinstvima, koji u zavisnosti od paketa mera mogu da dobiju bespovratna sredstva i do 65 odsto vrednosti energetske sanacije, dok socijalno ugrožene kategorije dobijaju bespovratna sredstva u iznosu od 90 odsto.
U FOKUSU:
- Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera
- Intenzivno smanjujemo emisije CO2 u poslovanju
- Stara štampa u novom ruhu
Osim energetske sanacije domaćinstava, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodimo „Javni ESCO projekat“, vrednosti 64,5 miliona u kome radimo na energetskoj sanaciji stambenih zgrada, – priključenih na sisteme daljinskog grejanja i prelazak na naplatu po potrošnji u 14 gradova i opština. Procene su da će u okviru projekta biti sanirano više od 500 stambenih zgrada, površine oko milion metara kvadratnih. Bespovratnim sredstvima pokriće se troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti i odgovarajućih studija, kao i 50 odsto vrednosti investicija, dok će građani svoju polovinu investicije otplaćivati sami, kroz račun za grejanje.
Ministarstvo rudarstva i energetike ulaže značajna sredstva u unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima širom Srbije. Ove godine smo u budžetu izdvojili 800 miliona dinara za te namene, što je dvostruko više u odnosu na 2023. godinu. Potpisali smo ugovore sa 41 jedinicom lokalne samouprave u kojima ćemo energetski sanirati vrtiće i predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, fakultete, biblioteke, domove kulture, zdravstvene ustanove i zgrade opštinskih uprava. Završetkom energetske sanacije uštedećemo oko 9.000 MWh toplotne i električne energije na godišnjem nivou, dok će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi oko 5.500 tona godišnje. U rekonstruisanim objektima smanjiće se potrošnja energije od 20 do 50 odsto.
Takođe, veliku pažnju posvećujemo energetskoj sanaciji zgrada centralne vlasti. Obezbedili smo sredstva za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada, među kojima je i Palata Srbije, i ti radovi bi trebalo da budu završeni do 2027. godine, kada se održava specijalizovana izložba EXPO.
Šta INEKP donosi kada govorimo o obnovljivim izvorima energije?
– Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbija je dobila strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta“ Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativa da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA
