Indonezija je u najnovijem nacionalnom elektroenergetskom master planu za period 2024–2060 (RUKN) predvidela širenje kapaciteta termoelektrana na ugalj i povećanje njegove proizvodnje. Kako navodi EMBER, ukoliko se ovaj plan sprovede, klimatski ciljevi Indonezije mogli bi da budu dovedeni u pitanje.
Planirano je povećanje kapaciteta termoelektrana na ugalj za 26,8 GW u narednih sedam godina, pri čemu će glavnu ulogu u ovoj ekspanziji imati industrijske termoelektrane (captive coal power plants). Od ukupnog pomenutog kapaciteta, 6,6 GW biće povezano na elektroenergetsku mrežu, dok će više od 20 GW biti namenjeno isključivo za snabdevanje industrijskih postrojenja. Najveći rast proizvodnje očekuje se 2037. godine, kada će biti za 62,7 odsto viša u odnosu na trenutni nivo.
Međutim, obnovljivi izvori energije mogli bi imati veću ulogu u snabdevanju tih zatvorenih sistema, s obzirom na to da nova proizvodnja iz termoelektrana na ugalj postaje sve skuplja i manje konkurentna.
Ukupan kapacitet svih termoelektrana na ugalj trenutno iznosi 49,7 GW, od čega je 38,5 GW povezano na elektroenergetsku mrežu, dok ostatak čine termoelektrane koje direktno snabdevaju industriju. Kapacitet termoelektrana je u poslednjih 10 godina udvostručen, što je dovelo do viška proizvedene električne energije. Ovaj višak je, međutim, doveo do finansijskog opterećenja za državnu elektroprivredu Indonezije, a takođe je usporio razvoj obnovljivih izvora energije.
Pročitajte još:
- Izveštaj o energetici EU 2024: Solar nadmašio ugalj, vetar stabilan uz izazove, LNG u porastu
- Rekordna potrošnja uglja – da li “energent prošlosti” ima budućnost
- Velika Britanija napustila ugalj i zatvorila jednu epohu
Ipak, ostaje neizvesno kako će se realizovati 5,2 GW planiranih industrijskih termoelektrana, jer nije još uvek potpuno dogovoreno koji će kapaciteti biti izgrađeni i gde. Ova nesigurnost pruža priliku za preispitivanje tih planova i potencijalno uključivanje većeg udela obnovljivih izvora energije.
RUKN predviđa da je potražnja za električnom energijom da raste prema stopi od oko 3,8 odsto godišnje. Sa trenutnih 482 TWh, do 2060. godine procenjuje se da će porasti na 1.813 TWh. Razlog jeste povećana upotreba električnih vozila, razvoj novih industrija poput industrije zelenog vodonika i drugih.
Pored očekivanja da će obnovljivi izvori energije prednjačiti u energetskom miksu do 2040. godine, proizvodnja iz uglja i prirodnog gasa će rasti tokom naredne decenije. Štaviše, proizvodnja iz uglja procenjuje se da će rasti po godišnjoj stopi od 3,9 odsto, čime nadmašuje stopu rasta potražnje od 3,8 odsto. Za obnovljive izvore se očekuje da će do 2040. godine da dostignu 41 odsto, što je kašnjenje od nekoliko godina u odnosu na cilj koji je postavljen Nacionalnom energetskom politikom iz 2014. godine (KEN).
Energetski portal
