Globalna ulaganja u energetiku premašila su tri biliona američkih dolara u 2024. godini, ali svega četvrtina tih sredstava bila je usmerena ka tržištima u razvoju i zemljama u razvoju (EMDE), bez Kine – što je, u realnim vrednostima, pad u poređenju sa prethodnom decenijom. Ključni faktor koji koči investicije u ovim zemljama ostaje visoka cena kapitala, rezultat složenih rizika koji odvraćaju investitore.
Posebno je izražen problem u sektoru čiste energije, gde projekti karakteristično nose visoke početne troškove, a minimalne operativne izdatke. Osetljivost isplativosti na cenu kapitala čini pouzdane podatke o tržišnim uslovima izuzetno važnim – a takvi podaci su često ograničeni, zastareli ili geografski neadekvatni.
Zbog toga je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) pokrenula Opservatoriju cene kapitala (Cost of Capital Observatory), čije je treće izdanje upravo objavljeno. Novo ažuriranje uključuje analizu preko 1.700 projekata širom sveta, uz proširenje pokrivenosti kako po geografiji, tako i po tehnologijama. Po prvi put, ovo izdanje uključuje hidroelektrane, kao i region jugoistočne Azije, za koji se procenjuje da će činiti četvrtinu globalnog rasta potražnje za energijom u narednoj deceniji.
Pročitajte još:
- Zemljotres izazvao uzbunu širom Pacifika – evakuisana nuklearka Fukušima
- Tri četvrtine planete u stalnom padu zaliha slatke vode od 2002.
- Velika Britanija pojednostavljuje planiranje fuzijskih energetskih projekata
Rezultati pokazuju da je cena kapitala za obnovljive izvore energije i baterijske sisteme u EMDE zemljama najmanje duplo viša nego u razvijenim ekonomijama, uz znatne razlike među državama. Istraživanje takođe beleži generalni porast cena kapitala u gotovo svim velikim tržištima u odnosu na 2023. godinu, što se pripisuje promenama lokalnih kamatnih stopa i regulatornih faktora.
Zanimljiv je i podatak da su prosečne ponderisane cene kapitala za velike baterijske sisteme često uporedive sa onima za samostalne solarne elektrane – budući da se baterije sve češće instaliraju na istim lokacijama kao vetroelektrane i solarni paneli. Ovi zaključci zasnovani su na projektima koji su dobili konačne investicione odluke (FID) u periodu od 2021. do 2024. godine.
Uprkos izazovima, sektor baterijskih sistema beleži ubrzan rast. Njihova cena je u poslednjih deset godina pala za više od dve trećine, zahvaljujući tehnološkom razvoju i ekonomiji obima. Kombinovanje solarnih sistema sa baterijama postaje sve češće, omogućavajući snabdevanje čistom energijom i tokom večernjih sati, kao i pružanje usluga balansiranja elektroenergetskoj mreži.
Novi podaci IEA dodatno osvetljavaju značaj pristupačnog finansiranja i stabilnih regulatornih okvira za ubrzanje energetske tranzicije u zemljama koje zaostaju u ulaganjima – uprkos ogromnom potencijalu za razvoj održive energetike.
Energetski portal
