Udeo obnovljivih izvora energije i nuklearne energije u svetskom energetskom miksu porašće na 50 odsto do kraja ove decenije, navodi se u novom godišnjem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) Električna energija 2026. Kako globalna potražnja za energijom bude nastavila da raste prosečno više od 3,5 odsto godišnje, očekuje se da će električni sektor predvoditi tranziciju zahvaljujući širenju solara, vetra, nuklearki i prirodnog gasa.
Glavni pokretači su industrijska elektrifikacija, ubrzano usvajanje električnih vozila, veća upotreba klimatizacije, kao i rast data centara i veštačke inteligencije. I dok zemlje u razvoju ostaju ključni motori rasta, izveštaj ukazuje da će i razvijene ekonomije – posle 15 godina stagnacije – doprineti oko petini ukupnog povećanja potražnje za električnom energijom.
Solarna energija beleži istorijski zamah: globalna proizvodnja iz obnovljivih izvora već je praktično izjednačena s proizvodnjom iz uglja tokom 2025. godine, a sada je u procesu njenog prestizanja. Nuklearna energija takođe postiže rekordne nivoe proizvodnje. Do 2030. godine obnovljivi izvori i nuklearna energija zajedno će činiti polovinu svetske električne energije, u poređenju sa 42 odsto danas.
Uloga prirodnog gasa nastaviće da jača, posebno u SAD i na Bliskom istoku, dok će udeo uglja postepeno opadati i vratiti se na nivoe iz 2021. godine. Uprkos rastu potrošnje, emisije CO₂ iz proizvodnje električne energije do 2030. godine ostaće približno nepromenjene zahvaljujući širenju izvora sa niskim emisijama.
Pročitajte još:
- Gde je najmanje energetski ranjivih domaćinstava u EU
- ECA upozorava: EU u opasnosti zbog nedostatka ključnih sirovina za zelenu tranziciju
- Baterijski kapacitet za skladištenje energije u Evropi premašuje 250 GWh
IEA ističe da će globalni elektroenergetski sistemi morati da prođu kroz ubrzanu modernizaciju. Trenutno više od 2.500 GW projekata – uključujući obnovljive izvore, baterijska skladišta i data centre – čeka na priključenje na mrežu širom sveta. Primena naprednih mrežnih tehnologija i regulatorne reforme mogle bi omogućiti integraciju čak 1.600 GW ovih projekata u bliskoj budućnosti.
Izveštaj naglašava i snažan porast instalacija baterijskih skladišta, posebno u regionima kao što su Kalifornija, Nemačka, Teksas, Južna Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde baterije postaju ključni izvor kratkoročne fleksibilnosti.
Pristupačnost električne energije ostaje rastući izazov: cene su u mnogim zemljama rasle brže od prihoda domaćinstava, što dodatno opterećuje industriju i privredu. Zato sve više država uvodi politike i regulatorne modele koji treba da omoguće ulaganja, veću efikasnost i fleksibilno korišćenje infrastrukture.
IEA zaključuje da će modernizacija mreža, jačanje fizičke i digitalne zaštite infrastrukture i unapređenje fleksibilnosti sistema biti ključni kako bi se odgovorilo na rizike koje donose ekstremni vremenski događaji, starenje mreža i sve češće sajber pretnje.
Energetski portal
