Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) poziva javnost da glasanjem podrži realizaciju novog projekta podrške oporavka populacije mrkog medveda u Zlatibroskom okrugu. Cilj projekta je da spreči moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu kao i da podrži razvoj eko-turizma promovisanjem potencijala ovog regiona zbog čega se predstavljanje projekta i odvija pod sloganom „I mede i med – da uvedemo red!’’
Zbog ilegalnog ubijanja, gubitka pogodnog staništa i sve češće interakcije sa ljudima, mrki medved, najveći mesojed u Srbiji, dobio je status strogo zaštićene divlje vrste. Ovakav vid zakonske zaštite, kao i mala gustina ljudske naseljenosti u Zlatiborskom okrugu, dovela je do laganog povećanja broja mrkih medveda što posredno dovodi i do učestalih napada na stoku, štete na voćnjacima i posebno na košnicama. Spore reakcije vlasti u pogledu kompenzacije znači da farmeri sami sprovode pravdu trovanjem ili odstrelom medveda. Zato DZPPS želi da realizuje projekat kojim bi se u praksi pokazalo da je suživot mrkih medveda i ljudi moguć.
Pročitajte još:
- NAREDBA O ZABRANI SAKUPLJANJA DIVLJE FLORE I FAUNE U 2023. GODINI
- ŠTA NAM GOVORI SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA?
- POPULACIJE DIVLJIH ŽIVOTINJA OPALE SU U PROSEKU 69 ODSTO ZA MANJE OD JEDNOG LJUDSKOG VEKA
„Želimo da stvorimo mrežu zainteresovanih strana i pokažemo da postoje i druga, korisna rešenja zaštite kako za stanovništvo tako i za mrke medvede i da ih učinimo održivim i u godinama koje dolaze’’, kaže Damir Trnovac, biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
DZPPS želi da obezbedi 10 najugroženijih farmera kupovinom ograde za košnice otporne na medvede i još 10 farmera poklanjanjem 10 štenaca ovčarskih pasa. U cilju da se medvedi zadrže dalje od farmi biće posađeno 500 autohtonih biljaka i voćnih sadnica. Istovremeno, kao vid podrške lokalnoj zajednici da razvije eko-turizam koji će im donositi kontinuirane prihode planirano je pravljenje staze za pešačenje i trčanje koja će označiti lokalne farmere i pčelare i ponuditi njihove proizvode brojnim posetiocima.
„Ukoliko joj se pristupi tako da ne ugrožava životinje, prisutnost medveda može biti turistički potencijal. Podsećam da se u ovom području nalazi i hranilište lešinara koje već privlači 35.000 ljudi godišnje. Zato želimo na stazi koju ćemo napraviti da organizujemo godišnje manifestacije koje bi umrežile posetioce i lokalce. U tom cilju ćemo i snimiti kratke filmove za medije i drušvene mreže u kojima ćemo predstaviti bogate potencijale ovog područja i takođe ih ponuditi turističkim agencijama na korišćenje“, dodaje Trnovac.
Ovim projektom konkurisano je kod Evropskog udruženja za zaštitu prirode (European Outdoor Conservation Association) i nakon nekoliko etapa rigoroznih provera on je ušao u finale gde je stavljen na glasanje najširoj javnosti. Ukoliko želite da date svoj glas za projekat „Supporting Brown Bear Comeback in Serbia’’, to možete da učinite ovde.
„Pozivamo sve da izdvoje minut svog vremena, odu na sajt i glasaju za naš projekat. To je najmanje što svi možemo da učinimo u ovom trenutku. 21. vek je vreme suživota i saradnje sa prirodom, drugačije ne ide, što se već sada jasno pokazuje. Zato i kažemo da je moguće – i mede i med, da uvedemo red’’, zaključuje Trnovac.