Hrvatska je nastavila da smanjuje emisije zagađujućih materija u vazduh, ali novi, stroži ciljevi koji stupaju na snagu od 2030. godine mogli bi da otvore probleme u sektorima saobraćaja, poljoprivrede i grejanja domaćinstava. To pokazuje izveštaj o emisijama zagađujućih materija u vazduhu za 2026. godinu, koji obuhvata podatke za period od 1990. do 2024. godine, a objavljen je od strane resornog ministarstva.
Prema podacima iz izveštaja, najveći pad zabeležen je kod emisija sumpor-dioksida. U 2024. godini one su iznosile 4,6 kilotona, što je 92 odsto manje nego 2005. godine i više od 97 odsto manje nego 1990. Takav rezultat povezuje se sa manjim sadržajem sumpora u gorivima, prelaskom na prirodni gas i ugradnjom sistema za odsumporavanje u energetskim postrojenjima.
Emisije azotnih oksida u 2024. godini iznosile su 43,2 kilotone, što je pad od 43 odsto u odnosu na 2005. godinu. Na smanjenje su uticali uvođenje trostepenih katalizatora, stroži evropski standardi za vozila i obnova voznog parka. Ipak, drumski saobraćaj i dalje ostaje najveći pojedinačni izvor ovih emisija, a ostvarenje obaveze smanjenja od 57 odsto od 2030. godine moglo bi da bude otežano zbog sporije elektrifikacije, rasta broja vozila i velikog udela starijih dizelaša.
Kod nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja emisije su u 2024. dostigle 44,9 kilotona, što je 51 odsto manje nego 2005. godine.
Emisije amonijaka u 2024. godini iznosile su 26 kilotona, što je 38 odsto manje nego 2005. Više od 90 odsto tih emisija dolazi iz poljoprivrede, pre svega iz stočarstva, upravljanja stajnjakom i upotrebe mineralnih đubriva. Hrvatska je trenutno usklađena sa obavezama za period 2020–2029, ali će obaveza smanjenja od 25 odsto od 2030. godine tražiti dodatna ulaganja i promene u poljoprivrednoj praksi.
Kada je reč o finim suspendovanim česticama PM2,5, emisije su 2024. godine iznosile 24,2 kilotone, odnosno 44 odsto manje nego 2005. Glavni izvor ostaje sagorevanje drvne biomase u domaćinstvima, dok dodatni doprinos daju drumski saobraćaj, uključujući habanje guma i kočnica, kao i građevinske aktivnosti. U izveštaju se navodi da će obaveza smanjenja od 55 odsto od 2030. godine biti teško dostižna bez brže zamene starih peći i prelaska na čistije sisteme grejanja.
Pad je zabeležen i kod teških metala i postojanih organskih zagađujućih materija. Emisije olova smanjene su za 98 odsto, žive za 76 odsto, a kadmijuma za 36 odsto. Emisije dioksina i furana pale su za gotovo 74 odsto, dok je heksahlorobenzen smanjen za više od 95 odsto, uglavnom zbog zabrane određenih pesticida i gašenja pojedinih industrijskih procesa.
Iako je Hrvatska trenutno u skladu sa obavezama za period od 2020. do 2029. godine, naredna faza biće znatno zahtevnija.
Energetski portal
