Hrvatska i Švedska najviše su povećale udeo zelene energije u ukupnoj potrošnji u 2020. godini, uveliko nadmašivši ciljeve koje je zacrtala Evropska komisija, pokazao je izveštaj Eurostata.
Na nivou EU-a, udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto konačnoj potrošnji iznosio je u 2020. godini 22 odsto, premašivši zacrtan nivo za dva odsto. Švedska je daleko ispred ostalih zemalja EU-a s udelom većim od 60 odsto, a slede Finska i Letonija gde je iznosio 44, odnosno 42 odsto. Hrvatska je sa udelom zelene energije u ukupnoj potrošnji od 31 odsto u 2020. gotovo izjednačena s Danskom i Estonijom. Najniži udeo u ukupnoj potrošnji zabeležile su Malta, Luksemburg i Belgija, između 11 i 13 odsto.
Sve su zemlje EU-a, osim Francuske, dosegnule ili premašile zacrtane nivoe zelene energije u konačnoj potrošnji u 2020. Najviše su ga premašile Švedska i Hrvatska, za 11 odsto. Nešto bolji rezultat postigla je i Bugarska, s udelom od 16 odsto, veći za sedam odosto od postavljenog cilja. Francuska kaska za zacrtanih 23 odsto u iznosu od 4 odsto.
Obnovljivi izvori energije 2020. godini su činili 37,5 odsto bruto konačne potrošnje u EU. Najviše se proizvodila u hidroelektranama i vetroelektranama, na koje otpada više od dve trećine proizvedene energije iz obnovljivih izvora. Preostalu trećinu čine Sunčeva energija, čvrsta biogoriva i ostali obnovljivi izvori.
Pročitajte još:
Udeo energije proizvedene u solarnim sistemima značajno je porastao od 2008. godine, primećuje Eurostat, sa jedan na 14 odsto. Najveći su udeo zelene energije u ukupnoj potrošnji u 2020. beležile Austrija i Švedska, više od 70 odsto, Danska i Portugal gde je iznosio oko 60 odsto. U Hrvatskoj je on iznosio u bruto konačnoj potrošnji 53,8 odsto. Najniži je bio na Malti, u Mađarskoj i na Kipru, gde se kretao od 9,5 do 12 odsto.
Obnovljivi izvori daleko se više koriste i za grejanje i hlađenje i njihov je udeo u ukupnoj potrošnji udvostručen u 2020. u odnosu na 2004. godinu – na 23,1 odsto. U Švedskoj, Estoniji, Finskoj i Letoniji obnovljivi su izvori u 2020. činili više od polovine potrošnje energije za grejanje i hlađenje. U Hrvatskoj je njihov udeo u potrošnji energije za grejanje i hlađenje u 2020. iznosio 36,9 odsto. U Irskoj, Holandiji i Belgiji bio je manji od 10 odsto.
Izvor: OIE Hrvatska
