Prema novoj studiji, trinaest gradova bi moglo da posvedoči alarmantnom porastu temperature koji bi mogao da bude veće i od 2 stepena Celzijusovih u sledećih 10 godina.
Moskva, glavni grad Rusije, ima veliki potencijal za porast temperature, tamo bi ona mogla da poraste za čak 2 stepena. U ovom istraživanju Moskva je samo jedan od 100 gradova za koje je proračunato koliko će biti pogođeni posledicama klimatskih promena i globalnog zagrevanja.
Ovo istraživanje je sprovedeno od strane Mreže za istraživanje urbanih klimatskih promena, koja je osnovana na Univerzitetu Kolumbija.
Gradovi u kojima će temperature naglo porasti do 2020. godine su Helsinki u Finskoj (2.5 C), Otava u Kanadi (2.3 C), Trondhejm u Norveškoj ( 2.3 C).
Za sve projekcije pretpostavljen je i najmanji mogući porast temperature. Na primer, za Moskvu on iznosi oko 1.1 stepen Celzijusovih.
Ovi novi podaci poklapaju se sa procenama UN-ovog izveštaja sa projekcijama za porast globalnih temperatura. I prethodni izveštaj pokazao je da će porast temperature premašiti vrednosti od 1.5 stepena što je granica propisana Pariskim sporazumom.
Stručnjaci kažu da oluje, poplave i drugi ekstremni vremenski uslovi prouzrokovani klimatskim promenama već pogađaju gradove mnogo intenzivnije nego što je predviđeno.
„Kako će gradovi moći da razviju strategiju i planove za prilagođavanje na nove uslove ako se ne znaju projekcije porasta temperature i ako se ne zna kako će se klima menjati u njihovim gradovima?“ izjavila je jedna od kreatora studije Sintija Rozensvejg.
Ovi novi podaci su podsetnik da bi gradovi trebalo pažljivo da naprave plan za mitigaciju, ili ublažavanje posledica klimatskih promena.
Ovo planiranje je naročito važno sada kada urbanizacija dostiže svoj vrhunac. Oko polovine ljudske populacije živi u urbanim područjima a prema UN-u očekuje se da će do 2050. godine oko 66% čovečanstva živeti u gradovima.
Izvor: independent
