)
Izmene i dopune Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) predviđaju ograničenje kapaciteta solarnih panela kupaca-proizvođača (prozjumera), i to – za domaćinstva na 6,9 kilovata (kW) instalisane snage, a za privredu, odnosno pravna lica, na 150 kW. Ovo je u suprotnosti sa međunarodnim dogovorima i inicijativama koje je Srbija prihvatila da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i da se poveća udeo OIE.
Ipak, Vlada Srbije usvojila je 16. marta Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o OIE, a on će se na prolećnjem zasedanju naći pred poslanicima Narodne skupštine, što će biti verovatno poslednja šansa da se neke stavke u njemu izmene.
Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da su usvojene izmene veoma loš signal, imajući u vidu da je Srbija sada u procesu transformacije elektroenergetskog sistema, a i u energetskoj tranziciji generalno.
„Problem je što smanjenje kapaciteta solarnih elektrana za domaćinstva onemogućava da se napravi jedan sveukupan sistem na nivou porodice. Sa takvim smanjenjem domaćinstva neće biti u prilici da instaliraju toplotne pumpe i da koriste energiju koju proizvode za njihovo pokretanje, nego će morati da tu struju povlače iz elektroenergetskog sistema, i to najviše u zimskom periodu kada ima manje sunca nego tokom leta. S obzirom na to da je tokom zime najveći deficit električne energije i da su najviše cene struje, to neće doneti ništa korisno niti bolje za elektroenergetski sistem od onoga što je sada predviđeno“, obrazložio je naš sagovornik.
Pročitajte još:
- “SET TREBINJE 2023” RAZVOJ ELEKTRODISTRIBUTIVNE MREŽE I POLOŽAJ PROZJUMERA
- SOLARNA ELEKTRANA “DELASOL” PUŠTENA U RAD
- SOLARNI PANELI ZA PETNAESTAK DANA NA KROVU ŽELJEZARE
Prema njegovim rečima, cela stručna i akademska zajednica slažu se da je ovo loše rešenje i da ne bi trebalo da se ide u tom pravcu, posebno ukoliko se u obzir uzme to da Zakon o OIE treba da promoviše upotrebu obnovljive energije, a ne da je limitira.
„Čekamo prolećno zasedanje na kome bi taj zakon trebalo da bude usvojen u Skupštini Republike Srbije. To je ujedno i poslednja šansa da se ove promene zaustave, ili makar ublaže. Spremamo i dokumente koje ćemo predstaviti narodnim poslanicima, pa ćemo videti imaju li oni sluha da odbace promene člana 58 u zakonu“, otkrio je Šćekić.
Mnogim kompanijama neophodna zelena energija
Što se tiče kompanija, on kaže da ih ova promena zakona u izvesnoj meri limitira, posebno one koje hoće da prave veće elektrane od 500 ili više kilovata, pošto su onda veoma ograničene količinom struje koju mogu da proizvedu.
„Na kompanije će ovo limitiranje uticati tako što će ih sprečiti da proizvedu dovoljno zelene električne energije kako bi smanjile takse koje će plaćati pri izvozu u Evropsku uniju (EU) kroz Mehanizam prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM) Evropske unije. Tako će im to u izvesnoj meri, u odnosu na to koliko struje troše, odmoći u poslovanju. To je jedna od stvari koje prilikom ovog limitiranja nisu uzete u obzir’’, istakao je Šćekić.
Posebno je napomenuo da bi trend daljeg razvoja celog tržišta solarne enegije, nasuprot ovim limitima, imao i dodatnu korist, jer je potrebno i dosta firmi i instalatera koji će se baviti instaliranjem solarnih elektrana, što neminovno vodi ka otvaranju novih „zelenih radnih mesta“.
„Sa druge strane, sva oprema koja se koristi za solarne elektrane je predmet uvoza, pošto se kod nas ne proizvodi, pa se na nju plaćaju i carine i porezi, tako da sve što je navedeno u obrazloženju člana 58 veoma slabo ‘pije vodu’“, ocenio je Vladan Šćekić.
Prozjumeri još uvek mogu da postavljaju solarne panele većih kapaciteta
Prema rečima našeg sagovornika, do usvajanja zakona će sve što je započeto od procesa postavljanja solarnih elektrana i priključivanja prozjumera, a da je većih kapaciteta u odnosu na izmene, biti sprovedeno.
„Čuli smo neke najave iz ministarstva da će postojati određeni tranzicioni period, ali nismo dobili nikakvo jasno tumačenje šta će to značiti. Ova izmena zakona je došla, odnosno konkretno izmena člana 58, direktno od Elektrodistribucije Srbije koja je, uslovno rečeno, čuvar elektroenergetskog sistema. Dakle, oni su odgovorni da sve funkcioniše u svakom trenutku i, s jedne strane, njihova zabrinutost je na mestu. Međutim, ukoliko pričamo o priključivanju obnovljivih izvora energije na mrežu, još uvek nismo ni blizu maksimalne mogućnosti“, obrazložio je Šćekić.
On je podsetio da je do sada priključeno oko 200 megavata (MW), a da su procene da u ovom trenutku, sa postojećim sistemom, može biti priključeno oko 2.500 MW.
„Za to čekamo još neke rezultate studije, da bismo potvrdili i zvanično. Skoro 900 domaćinstava postala su kupci-proizvođači, i ona imaju ukupan instalisani kapacitet od sedam megavata, što je izuzetno malo za naš elektroenergetski sistem koji je kapaciteta oko 8.500 MW. To je toliko malo da je na nivou statističke greške, a korist koja postoji od lokalno proizvedene struje i smanjenja potreba za uvozom, pogotovo u trenucima kada je najskuplja, daleko je veća u odnosu na ono što bi donelo limitiranje“, naglasio je naš sagovornik.
Vladan Šćekić je ocenio da pretnje po elektroenergetski sistem nisu tolike koliko se navodi u obrazloženju promene člana 58. Dodao je da su oni koji su postavili solarne elektrane zabrinuti da li će za njih važiti taj limit i kako će se ubuduće regulisati.
„U predloženim izmenama se navodi – ako bi 20.000 domaćinstava koja su kupci-proizvođači počelo da se greje na struju, napravili bi deficit od 24 MW, što je vrlo upitno kao konstatacija, pre svega jer moramo imati u vidu da se solarna energija proizvodi i zimi, bez obzira na to koliko je hladno. Takođe, kako za godinu dana imamo manje od 900 prozjumera, procena ministarstva da će ih biti 20.000 je nerealna i nejasna, jer se ne navodi ni u kom periodu bi se to moglo desiti. A do tolikog broja prozjumera među domaćinstvima će doći tek kroz nekoliko godina, tako da je izmena člana 58 u potpunosti nepotrebna“, smatra Šćekić.
Na pitanje koji je mogući razlog za izmenu zakona, on kaže da je verovatno reč o konzervativnom pristupu Elektrodistribucije Srbije celoj problematici prozjumera. Takođe je ocenio da Elektroprivredi Srbije odgovara svaki kilovat proizveden u Srbiji jer onda neće morati da ga uvozi i plaća desetostruko više.
Izvor: Biznis.rs
