Gotovo četvrtina stanovnika EU živi u energetski unapređenim domovima – velike razlike među zemljama

Gotovo svako četvrto domaćinstvo Evropske unije tokom 2025. godine živeo je u domu u kojem su u prethodnih pet godina sprovedene mere za poboljšanje energetske efikasnosti, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Takvim radovima bilo je obuhvaćeno 23,9 odsto stanovništva EU.

Među državama članicama izdvojila se Holandija, u kojoj je više od 60 odsto stanovnika živelo u energetski unapređenim stambenim objektima. Znatno niže, ali i dalje iznad evropskog proseka, bile su Danska sa 34 odsto, kao i Francuska i Slovenija sa po 33,3 odsto.

Na drugom kraju liste nalazi se Italija, gde je poboljšanje energetske efikasnosti doma prijavilo svega 2,6 odsto stanovništva. Nizak udeo zabeležen je i na Malti, 7,8 odsto, kao i u Grčkoj, gde je iznosio 9,5 odsto.

Podaci istovremeno ukazuju na izraženu razliku u zavisnosti od materijalnog položaja stanovništva. Među ljudima koji nisu izloženi riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, 25,6 odsto živelo je u domu u kojem su sprovedena energetska poboljšanja. Kod stanovništva koje je bilo izloženo tom riziku, udeo je bio znatno manji i iznosio je 17,4 odsto.

Pročitajte još:

• Kompanije traže odlaganje primene ograničenja EU na visokorizičnu energetsku opremu
• EU iz Fonda za modernizaciju izdvaja 2,5 milijardi evra za energetske projekte u 11 država
• Uvoz ruskog gasa u EU porastao početkom 2026. godine

Najveća razlika između socijalno ugroženih i ostalih građana zabeležena je u Holandiji, iako ta zemlja ujedno ima i najveći ukupan udeo energetski unapređenih domova. To, međutim, nije automatska posledica velikog broja obnova, jer bi one mogle biti podjednako dostupne svim društvenim grupama. U Holandiji je u takvim domovima živelo 63,3 odsto stanovnika koji nisu bili izloženi riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, naspram 45,3 odsto onih koji jesu. Razlika od 18 odsto pokazuje da su mere energetske efikasnosti, uprkos njihovoj širokoj primeni, bile manje dostupne socijalno ugroženom stanovništvu.

Značajne razlike primećene su i na Kipru i u Danskoj, kada je reč o ljudima izloženim socijalnim i ekonomskim rizicima.

Ključne aktivnosti renoviranja koje se uzimaju za indikatore jesu: nadogradnja toplotne izolacije spoljnih zidova, krovova ili podova; zamena prozora; i ugradnja efikasnijih sistema grejanja.

Energetski portal