Obeleženo je godinu dana od donošenja EU Povelje o vetru (eng. EU Wind Charter), kojom su se Evropska komisija, 26 vlada EU i evropska industrija vetra obavezali da sprovedu 15 mera koje su navedene u Evropskom paketu energije vetra za jačanje evropske industrije vetra.
Pomenutim paketom postavljeno je rešavanje ključnih uskih grla – brže izdavanje dozvola, bolji dizajn aukcija i podrška za veštine, finansije i snabdevanje kako bi Evropa ostala lider u vetroenergiji.
Do danas je većina od 15 mera sprovedena ili je u procesu implementacije. Javne finansijske institucije počele su da daju podršku lancu snabdevanja vetrom i logistici. Ovo je važno zato što se na taj način realizuju projekti koji inače ne bi bili mogući. Primera radi, Evropska investiciona banka (EIB) pokrenula je svoj fond sa početnim iznosom od pet milijardi evra, koji olakšava izdavanje garancija potrebnih za prodaju turbina između proizvođača i developera vetroparkova. Pored toga, Evropska komisija je počela da daje grantove preko Fonda za inovacije EU za pogone koji se bave proizvodnjom i razvojem vetroturbina. Konkretnije, dodeljeno je 220 miliona evra za šest projekata u poslednjem pozivu Inovacionog fonda.
Mnoge zemlje članice pružile su javnu finansijsku podršku za ulaganja u fabrike opreme za vetroenergiju, luke i infrastrukturu. Uz podršku EU i EIB, u Evropi se trenutno razvija 30 novih fabrika za proizvodnju vetroenergetske opreme. U poslednjih 12 meseci industrija je investirala 11 milijardi evra u nove fabrike. Do kraja sledeće godine, Evropa će moći da proizvede 9,5 GW off-shore i 22,5 GW on-shore vetroturbina godišnje. Trenutno se svake godine grade vetroparkovi kapaciteta od oko 20 GW.
Pročitajte još:
- Pušten u probni rad vetropark „Pupin”
- Lopatice vetroturbine ostaju izazov: više od 100.000 tona otpada do 2040.
- U delovima Evrope se crpe zalihe i uvozi gas kako bi se nadoknadila vetroenergija
Nemačka je ponudila dobar primer drugima, zato što je prva zemlja koja je u potpunosti primenila novi pravni princip EU da je izdavanje dozvola za vetroenergiju od preko potrebnog javnog interesa. Zahvaljujući tome, sada dozvoljava šest puta više vetroparkova na kopnu nego pre pet godina, sa više od 12 GW dozvoljenih ove godine. Takva odluka dovela je i do toga da sada dobija mnogo više projekata kroz svoje aukcije, pa je tako ove godine prodato 11 GW novih kapaciteta energije vetra na kopnu.
Takođe, brojne zemlje su ove godine prvi put pokrenule aukcije za vetroenergiju. Na primer, Rumunija je nedavno dodelila 1 GW CfD-a (ugovora o razlici).
Ovo su samo neki od mnogih pozitivnih uticaja do kojih je dovelo sprovođenje pomenutih 15 mera, ali je dalji napredak potreban uz dodatnu političku i finansijsku podršku. Kako navodi WindEurope, očekuje se da Evropa izgradi više vetroparkova u narednim godinama, jer trenutno vetroenergija čini 20 odsto potrošnje električne energije u Evropi, a do 2030. godine bi trebalo da dostigne 30 odsto. Potreban je brži rast kako bi se ostvarili ambiciozni ciljevi koji su postavljeni. U ovom trenutku postoji nekoliko izazova koje je potrebno rešiti kako bi se postigli ciljevi.
Nova pravila EU u vezi sa bržim izdavanjem dozvola i dalje se primenjuju u malom broju država. Drugi izazov jeste problem sa mrežama, zato što Evropa ne modernizuje dovoljno brzo svoje prenosne i distributivne mreže, što dovodi do kašnjenja novih projekata i smanjenja proizvodnje iz postojećih vetroelektrana. Na kraju, spor tempo elektrifikacije u industriji usporava i napredak.
Energetski portal
