Prošla godina svrstala se među tri najtoplije u istoriji instrumentalnih merenja. Podaci servisa Copernicus pokazuju da je 2025. bila za 0,13 °C hladnija od 2024, koja i dalje drži rekord kao najtoplija godina ikada zabeležena. Ipak, dugoročni trend ostaje zabrinjavajući – period od 2023. do 2025. obeležile su globalne temperature koje su u proseku premašile prag od 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa.
Analize pokazuju da je temperatura vazduha nad kopnenim površinama sveta u 2025. dostigla drugu najvišu vrednost u istoriji, dok su polarni regioni zabeležili ekstremna odstupanja. Antarktik je imao najtopliju godinu od početka merenja, dok je Arktik zabeležio drugu najtopliju, što dodatno ukazuje na ubrzano zagrevanje najosetljivijih delova planete.
Pročitajte još:
- Čista goriva traže četverostruko veća ulaganja
- Šesnaesta Skupština IRENA: 40 inovacija za otpornije i pravednije energetske sisteme
- Kako će izgledati globalne temperature i padavine u periodu januar–mart 2026
Istraživači izdvajaju dva ključna razloga za izuzetno visoke temperature tokom poslednje tri godine.
Prvi je kontinuirani rast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, usled stalnih emisija i smanjene sposobnosti prirodnih ekosistema da apsorbuju ugljen-dioksid. Drugi su rekordno visoke temperature okeana, povezane sa pojavom El Ninja i drugim oblicima prirodne klimatske varijabilnosti, dodatno pojačane klimatskim promenama.
Tokom 2025. godine, u velikom delu sveta zabeležen je povećan broj dana sa ekstremnim vrućinama koje predstavljaju opterećenje za zdravlje ljudi. Visoke temperature doprinele su i intenzivnijim šumskim požarima, naročito u Evropi i Severnoj Americi, što je dovelo do rasta emisija i pogoršanja kvaliteta vazduha.
Energetski portal
