Globalna kriza inicira okupljanje stručnjaka, ali i šire javnosti, kako bi zajednički odgovorili na širok spektar izazova. Danas se završava Hamburška konferencija o održivosti (HSC), koja predstavlja ključni novi forum za preoblikovanje i unapređenje održivog razvoja u 21. veku. Ona okuplja lidere iz vlada, privatnog sektora i civilnog društva. Jedan od glavnih fokusa konferencije je dekarbonizacija, odnosno prelazak na održive energetske izvore. Iako je sam proces spor, napredak se može primetiti s obzirom na to da prvi put ulaganja u obnovljive izvore energije nadmašuju ulaganja u fosilna goriva.
Konferencija takođe ističe potencijal novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, koja može značajno doprineti globalnoj ekonomiji. Ipak, ona zahteva odgovornu regulaciju kako bi koristi bile ravnomerno raspoređene. Kada je reč o očuvanju prirodnih resursa, navodi se da zemlje širom sveta preduzimaju konkretne korake prema očuvanju ekosistema. Države članice Ujedinjenih nacija su 2022. godine usvojile rezoluciju kojom je proglašeno da svako na planeti ima pravo na čist i zdrav životni prostor. Pored toga, 196 zemalja se obavezalo na Globalni okvir za biodiverzitet, kako bi se zaustavio njegov gubitak do 2030. godine. Takođe, kompanije sve više prepoznaju odgovornost koju nose, zbog čega prelaze na održivije načine poslovanja kao što su regenerativna poljoprivreda i zeleni lanci snabdevanja.
Hamburška konferencija o održivosti, koja se trenutno održava, poziva na hrabrost i saradnju, naglašavajući da je to jedini put ka izgradnji bolje budućnosti za ljude i planetu, uprkos preprekama. Ovaj događaj dolazi neposredno nakon nedavno održanog Samita o budućnosti (eng. The Summit of the Future) u Njujorku, koji je okupio svetske lidere i rezultirao usvajanjem Pakta za budućnost (eng. Pact for the Future). Konferencija pruža priliku za dalju razradu i implementaciju ciljeva iz ovog Pakta, istovremeno jačajući međunarodnu saradnju i deljenje najboljih praksi u postizanju održivog razvoja.
Pročitajte još:
- Saradnja WMO i FIS: Klimatske promene ugrožavaju zimske sportove i planinske zajednice
- Koliko smo prekoračili Planetarne Granice?
- ISO 59004 – novi standardi za tranziciju prema cirkularnoj ekonomiji
Pakt za budućnost
Pakt za budućnost predstavlja jedan od najznačajnijih i najšire obuhvaćenih međunarodnih sporazuma u poslednjih nekoliko decenija. Štaviše, on obuhvata nove oblasti i pitanja o kojima nije bilo moguće postići dogovor do sada. Donet je s ciljem da se međunarodne institucije i saradnja prilagode izazovima savremenog sveta. Kako se navodi, Pakt predstavlja snažnu izjavu o posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu.
Ovim Paktom obuhvaćeni su i Globalni digitalni dogovor kao i Deklaracija o budućim generacijama. Njime je pokriven širok spektar tema – mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalna saradnja, ljudska prava, rodna ravnopravnost, mlade i buduće generacije, kao i transformacija globalnog upravljanja.
Govoreći o ekološkim temama, Pakt u oblasti održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja ima za cilj ubrzanje sprovođenja Ciljeva održivog razvoja (SDG) i rešavanje globalnih izazova. U tom smislu, ističe se reforma međunarodne finansijske arhitekture kako bi bolje služila zemljama u razvoju, mobilizacija većih sredstava iz razvojnih banaka i jačanje globalne finansijske mreže sigurnosti za zaštitu najsiromašnijih. Njime se usmerava pažnja na ubrzanje prilagođavanja klimatskim promenama i ulaganja u obnovljive izvore energije. Takođe, ovim putem dogovoreno je da se na poboljšan način meri ljudski napredak, prelaskom sa tradicionalnih ekonomskih pokazatelja poput BDP-a na širu procenu blagostanja ljudi i planete. Razmatra se i uvođenje globalnog minimalnog poreza za bogate pojedince zbog pravednije raspodele resursa. Jedna od ključnih ekoloških obaveza jeste zadržavanje globalnog porasta temperature ispod 1,5°C i postizanje nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine kroz prelazak na obnovljive izvore energije.
