Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je dokument pod nazivom Globalni atlas žarišta tresetišta za 2024. godinu koji pokazuje da su ova područja kritično ugrožena u 177 država članica Ujedinjenih nacija.
Naime, tresetišta predstavljaju važna skladišta ugljenika i prirodna staništa sa bogatim biodiverzitetom, ali intenzivna poljoprivreda, urbanizacija, krčenje šuma i industrijalizacija utiču na njihovu degradaciju, saopštio je UNEP.
Novi Globalni atlas, objavljen tokom konferencije COP29, uvodi ažurirane mape globalne distribucije tresetišta, naglašavajući pretnje sa kojima se suočavaju i mogućnosti za njihovu obnovu i očuvanje.
Suzan Gardner, direktorka Odeljenja za ekosisteme UNEP-a, je istakla da tresetišta, kao prirodni ugljenični trezori, mogu olakšati ili otežati dolazak do klimatskih ciljeva u zavisnosti od toga koliko uspemo da ih zaštitimo.
„Tresetišta se nalaze u skoro svakoj zemlji i, osim što skladište ogromne količine ugljenika, pružaju i osnovne usluge na koje se milioni ljudi svakodnevno oslanjaju. Njihova zaštita je osnovno ulaganje u ljudsko blagostanje”, rekla je Gardner.
Pročitajte još:
- Izdato je Rešenje o obimu i sadržaju za rudarski deo projekta „Jadar“
- Budućnost urbanog života – integracija prirodnih staništa u gradove
- Smanjenje emisija GHG uz ekonomski rast – Kojim evropskim zemljama je uspelo?
Tresetišta kao filteri za vodu i zaštita od prirodnih nepogoda
Iako pokrivaju svega tri do četiri odsto kopnene površine planete, u tresetištima je uskladištena čak jedna trećina svetskog ugljenika koji se nalazi u zemljištu – dvostruko više nego u svim svetskim šumama zajedno. Ova prirodna bogatstva ne samo što pružaju stanište za više od 1.000 ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, već i značajno doprinose ekološkoj stabilnosti na lokalnom nivou.
Osim toga, tesetišta deluju kao prirodni filteri koji prečišćavaju vodu i, ukoliko su očuvana, smanjuju rizik od suša, poplava i požara. Sa druge strane, degradirana tresetišta postaju izvor gasova staklene bašte, ispuštajući čak četiri odsto globalnih emisija izazvanih ljudskim aktivnostima.
Glavni uzroci degradacije tresetišta uključuju njihovo isušivanje radi poljoprivrede, kao i ubrzano topljenje permafrosta usled klimatskih promena. UNEP poručuje da zaštita tresetišta nije samo ekološki imperativ već i ključni korak ka održivijoj budućnosti.
Prema podacima UNEP-a, svake godine se uništi oko 500.000 hektara netaknutih tresetišta usled ljudskih aktivnosti, i to pretežno u žarištima poput istočne i jugoistočne Azije. Ona trestišta koja su udaljena od velikih međunarodnih tržišta, uglavnom u subarktičkim, borealnim i tropskim zonama, još uvek ostaju netaknuta.
Novi izveštaj se nadovezuje na Globalnu procenu tresetišta za 2022. godinu i nastavlja da vrši pritisak na donosioce odluka da daju prioritet zaštiti ovih područja kao isplativo klimatsko rešenje, koje donosi višestruke koristi ljudima, prirodi i klimi.
