Dok svet prelazi na obnovljive izvore energije i ekonomiju čiste energije, geotermalni potencijali Srbije ostaju nedovoljno iskorišćeni. O ovoj temi, kao i o konkretnim projektima koji bi mogli doneti prekretnicu u budućnosti čiste energije u Srbiji, razgovarali smo sa Alexanderom Palkovsky, direktorom firme Palkovsky d.o.o.
Kroz razgovor smo saznali više o planovima kompanije u vezi sa geotermalnim projektima u Valjevu, koji su najveći izazovi u realizaciji ovakvih investicija i kakva je budućnost geotermalne energije u Srbiji. Takođe smo se osvrnuli na vrednosti i viziju kompanije, koja teži da postane lider u oblasti čiste energije i privrednog razvoja Srbije.
Koja je bila vaša početna vizija za poslovanje u Srbiji i na koji način su porodične vrednosti uticale na razvoj geotermalnog projekta u Valjevu?
– Naša vizija, od samog početka, bila je jasna – izgraditi segment industrije u Srbiji koji je ekološki i društveno odgovoran i usmerena ka budućnosti. Moj otac i ja, kao vlasnici i direktori porodične kompanije Palkovsky, dogovorili smo se da nikada ne odstupimo od tog cilja. Ako bismo se ikada i našli u situaciji da potencijalno skrenemo sa tog puta i vizije koju imamo, radije bismo sve zaustavili, nego nastavili poslovanje bez integriteta. Upravo ove vrednosti i delovanje u skladu sa njima nam pomažu, da imamo snažnu podršku međunarodne zajednice, a sve više i lokalne.
Naši prioriteti su jasni: prvo – društvena odgovornost i dobrobit zajednice i zemlje, drugo – zaštita životne sredine i budućih generacija, i tek na kraju – profit. Verujemo da, ako pravilno postavimo temelje, profit će doći prirodno kao posledica toga.
Lično, rođen sam u Vankuveru, u Kanadi, dok su koreni moje porodice iz Češke iz grada Ostrava. Moj otac Petr, koji je emigrirao u Kanadu, preduzetnik i morski biolog po obrazovanju, godinama je radio na razvoju inovativnih proizvoda i sistema za zaštitu vodenih ekosistema i morskih staništa. Sa mojom majkom, 1980-tih pokrenuo je proizvodnju ekološki prihvatljivih proizvoda koji su umesto ulja koristili vodu – što je danas standard u industriji boja u svetu. Njihova kompanija zvala se Bio-Wash.
Ja sam svoju karijeru posvetio borbi protiv uzroka klimatskih promena i zaštiti životne sredine, razvijajući više od 50 solarnih projekata u Kanadi i osvajajući nagrade za liderstvo u toj oblasti. Radeći u kompaniji Brookfield, najvećem svetskom proizvođaču obnovljive energije, fokus mi je bio na finansiranju velikih projekata obnovljive energije, koji bi značajno mogli doprineti smanjenju zagađenja vazduha na loklanom nivou i globalnim klimatskim promenama, što je jedan od najvećih izazova našeg vremena.
Kada mi je otac predstavio svoju viziju za Srbiju, verovao sam da postoji prilika da doprinesem zelenoj ekonomiji u delu sveta koji je blizak našem nasleđu, zato sam odlučio da mu se pridružim i iskoristim svoja znanja u razvoju projekta u Srbiji. Znali smo koliko se Srbija oslanja na ugalj i kolike posledice to ima, naročito u Valjevu, koji je tokom zimskih meseci jedan od najzagađenijih gradova Evrope. Kako smo gradili naš poslovni plan, geotermalna energija se pokazala kao prilika koja može doneti zdravije okruženje i ekonomske benefite lokalnoj zajednici, kao i profit.
Naš geotermalni projekat je prirodan nastavak svega što kao porodica i kompanija zastupamo – odgovoran odnos prema građanima, prirodi i međunarodnoj investicionoj zajednici.
Pročitajte još:
- Struja i grejanje iz biogasa – mogućnost za energetsku i ekološku korist
- Slovenija gradi plutajuću solarnu elektranu
- Fond EU podržava projekat za korišćenje energije plime i oseke sa grantom od 31,3 miliona evra
Zašto smatrate da geotermalna energija ima veliki potencijal u Srbiji, a posebno u Valjevu, i na koji način planirate da taj potencijal bude iskorišćen u korist lokalne zajednice?
– Srbija je među pet vodećih zemalja u Evropi po geotermalnom potencijalu, ali ti resursi još uvek nisu dovoljno iskorišćeni. Iako postoje određeni razvojni projekti u Beogradu, koji se zasnivaju na geotermalnom potencijalu, smatramo da je to daleko od onoga što bi iskorišćenje potpuno prirodnog geotermalnog potencijala moglo da donese kao benefite na loklanom i nacionalnom nivou, kada je u pitanju kvalitet vazduha. JKP Beogradske elektrane su dobile studiju za korišćenje geotermalne energije za grejanje što je odličan primer pozitivne prakse kada govorimo o korišćenju geotermalnih potencijala. Nadamo se da ćemo i na teritoriji Valjeva biti u mogućnoti da iskoristimo ovaj potencijal prirode za grejanje.
Dok su razvijene industrijske zemlje poput Nemačke pokazale kako se geotermalna energija može koristiti u industriji i grejanju, u Srbiji se uglavnom koristi u banjske i rekreativne svrhe – a ne za smanjenje zagađenja ili zamenu uglja i gasa.
U Srbiji postoji više od 360 potencijalnih izvora termalnih voda, a samo u Valjevu i okolini pet. Još 1980-ih godina prepoznat je geotermalni potencijal od strane lokalne zajednice, a u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, nedavno je identifikovano pet mogućih geotermalnih zona koje zajedno mogu proizvesti tri do četiri puta više toplote nego što danas proizvodi gradska toplana.
To znači, da ukoliko naša dalja istraživanja potvrde potencijal ovih zona, značajan deo potreba za grejanjem Valjeva može biti obezbeđen geotermalno, uz niže troškove i znatno manje zagađenje. Jasno nam je da grad već ima razvijenu infrastrukturu daljinskog grejanja, izgrađenu 70-ih i 80-ih, ali visoke cene fosilnih goriva čine sistem neisplativim za mnoge zgrade i njihove stanare. Geotermalna energija bi to mogla da promeni.
Trenutno čekamo odobrenje Ministarstva rudarstva za izvođenje istražnih radova u tih pet zona, što bi zahtevalo ulaganje od oko 1,5 miliona evra. Kao kompanija, mi ćemo snositi investicione troškove, a svi prikupljeni podaci biće javni – jer verujemo da lokalna zajednica mora da zna i razume kojim resursima raspolaže i kako da ih iskoriste za izgradnju jake i čiste lokalne ekonomije.
Koliko je realno da se geotermalna energija u Valjevu integriše u postojeći sistem daljinskog grejanja, i kako planirate da uspostavite saradnju sa gradskom toplanom i lokalnom samoupravom?
– Jedna od najperspektivnijih geotermalnih zona nalazi se upravo ispod postojeće gradske toplane u Valjevu – što je zaista srećna okolnost. Ukoliko se to dodatnim istraživanjima potvrdi, to bi značilo da bi mogli direktno priključiti geotermalni izvor na već postojeću toplovodnu mrežu, bez potrebe za dodatnim velikim infrastrukturnim ulaganjima. Toplota bi zatim bila raspodeljena putem postojeće distributivne mreže.
Toplana trenutno proizvodi toplotu sagorevanjem fosilnih goriva, a zatim je distribuira kroz toplovod širom grada za korišćenje u industriji i stambenim zgradama. Geotermalna energija ne bi značajno promenila ovaj proces – samo bismo umesto fosilnih goriva za proizvodnju toplote, koristili geotermalne vode temperature oko 60°C, koje bi putem jednostavne i dobro poznate tehnologije izmenjivača toplote prenosile energiju u sistem grejanja, bez uticaja na životnu sredinu.
U prvoj fazi projekta – fazi istraživanja – mi bismo investirali u istraživanja i ispitivanje potencijala, a ako rezultati budu pozitivni, sa ekonomskog, socijalnog i ekološkog aspekta, i naravno uz podršku lokalne zajednice i lokalne vlasti, preći ćemo na drugu fazu projekta – fazu korišćenja tj. proizvodnje. Uz moje iskustvo u razvoju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, vodili bismo ceo proces – od istraživanja do proizvodnje.
Kao što solarni proizvođači obezbeđuju struju elektro-mreži, tako bismo mi obezbeđivali toplotu gradskoj toplani, koja bi je dalje distribuirala krajnjim korisnicima. Važno je naglasiti da će ovaj izvor toplote biti značajno jeftiniji od trenutne toplote dobijene iz fosilnih goriva, što znači da se uštede od nižih troškova grejanja mogu preneti na stanovnike, a zagađenje vazduha u gradu i okolini može biti značajno smanjeno. Ovo predstavlja situaciju u kojoj svi dobijaju, što je cilj kojem naša kompanija teži u svim svojim projektima.
Kakva je do sada bila reakcija lokalne zajednice i institucija na vašu ideju o korišćenju geotermalne energije u Valjevu, i kako planirate da rešite eventualne zabrinutosti građana, poput straha od zemljotresa?
– Predstavili smo naš geotermalni projekat lokalnoj Privrednoj komori. Svi razumeju potencijal ove ideje i svima je jasno da je sledeći korak dodatno istraživanje – kako bismo potvrdili nalaze Univerziteta u Beogradu i tačno utvrdili koliki je potencijal tih geotermalnih zona. Tek nakon toga možemo konkretno razgovarati o daljoj realizaciji.
Paralelno s tim, trudimo se da komuniciramo sa lokalnom zajednicom, jer su građani ti koji bi najviše osetiti koristi od čistog vazduha, ali i nižih troškova grejanja – i oni moraju biti informisani i uključeni u proces.
Generalno, lokalna zajednica razume korist – jeftinije grejanje i čistiji vazduh. Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u Valjevu, i svuda u svetu povezuje se sa povećanim brojem respiratornih oboljenja, uključujući rak pluća. Ja sam često u Valjevu i mogu potvrditi koliko je situacija ozbiljna tokom zime. Verujem da lokalna zajednica želi sigurna rešenja, a mi ćemo moći da ponudimo jedno koje je realno i ekološki održivo – zato se nadamo pozitivnom odgovoru Ministarstva rudarstva, koje bi trebalo da nam izda dozvolu za sprovođenje ove vrste istraživanja.
Sa druge strane, ponekad se srećemo sa pitanjem građana, da li naša geotermalna istraživanja mogu izazvati zemljotrese. Odgovor je jednostavno – ne, takav rizik ne postoji kada su u pitanju istraživanja za hidrogeotermalnu energiju.
Ukoliko dobijete potrebne dozvole, kada bi geotermalni projekat u Valjevu mogao da počne sa isporukom prve toplote, i koje su ključne prepreke koje bi mogle uticati na dinamiku realizacije?
Ako dobijemo dozvolu u bliskoj budućnosti i ako to bude volja lokalne zajednice i opštine, prve količine toplote iz geotermalnih potencijala možemo isporučiti toplani već u grejnoj sezoni 2026/2027. Taj period obuhvata završetak istraživanja, izradu tehničkih, ekonomskih i društvenih studija izvodljivosti, dobijanje svih potrebnih dozvola i samu izgradnju sistema za razmenu toplote i priključenje na postojeću distributivnu mrežu.
U najboljem scenariju, ukoliko bismo sutra dobili zeleno svetlo, prve isporuke čiste toplote mogle bi krenuti za manje od dve godine – što je vrlo brzo, ako uzmemo u obzir sve što je potrebno da se realizuje.
Tehnologija nije komplikovana, dobro je poznata i pouzdana, a investitori u zelenu energiju su vrlo zainteresovani. Evropska unija i Sjedninjene Američke Države takođe podržavaju projekte obnovljivih izvora energije u Srbiji. Ako postoji politička i društvena volja, ceo proces može ići znatno brže i mi smo spremni za taj zadatak.
Kako odgovarate na zabrinutosti građana u vezi sa uticajem geotermalnih istraživanja na životnu sredinu, i na koji način planirate da obezbedite transparentnost i uključivanje zajednice u taj proces?
– Korišćenje geotermalne energije za proizvodnju toplote ne predstavlja nikakav ekološki rizik za zajednicu. Ne koriste se hemikalije, niti sveža voda iz gradskih izvora. Isključivo se koristi topla voda iz novo-otkrivenih i neiskorišćenih podzemnih rezervoara, koja se nakon prenosa toplote vraća nazad u isti rezervoar – to je zatvoren sistem.
Tehnologija je jednostavna i dokazana. U poređenju sa solarnom i vetroenergijom, naš sistem za proizvodnju toplote zahteva znatno manje materijala i ima manji ekološki otisak. Postoje dobri primeri ovih sistema na primer u blizini Minhena, u Nemačkoj, gde su ovi sistemi prilično mali i vizuelno neupadljivi, a u Srbiji imamo primer Bogatića, gde se javne institucije greju iz geotermalnog izvora.
Međutim, pre nego što krenemo u bilo kakvu realizaciju, moramo uraditi dodatna istraživanja – da tačno utvrdimo temperaturu vode, brzinu protoka i sastav vode, kako bismo bili sigurni da će ceo proces ispuniti neophodne uslove.
Kako bismo približili građanima potencijal geotermalne energije u Valjevu, kreirali smo video na ovu temu, koji se nalazi na našem sajtu palkovsky.rs, gde lokalna zajednica i svi zainteresovani mogu dobiti dodatne informacije, kako ceo taj proces izgleda. Veoma smo otvoreni za komunikaciju i voleli bismo da nas zajednica i dodatno lično upozna – kao ljude, kao porodicu, i kao odgovornu firmu.
Važno je razumeti da istraživanje ne znači eksploataciju. To je proces zasnovan na naučnim metodama koji služi da se donesu ispravne odluke, uz sve potrebne dozvole, standarde i saglasnost zajednice. Mi samo tražimo priliku da ostvarimo ekološke, društvene i ekonomske benefite za Valjevo i loklanu zajednicu.
Intervju vodila: Milena Maglovski
