Debata o genetičkoj izmeni prirodnih organizama nije nikakva novost. U tehničkom smislu, mnogo toga je moguće. U etičkom, stvari postaju komplikovanije. Već su u raspravi o genetičkoj modifikaciji biljaka važnu ulogu igrala strahovanja da se ne izgubi kontrola. Ako je na nekom polju zasađeno genetički modifikovano povrće, pa dobro. Kome nije po volji, neka kupi povrće sa susednog polja. Ali šta ako dođe do kontaminacije?
Sličnu zabrinutost ekolozi dele u pogledu takozvane gene drive tehnike u oblasti genetičke manipulacije živih bića. Reč je o relativno novoj tehnologiji pomoću koje se genom nekog živog bića manipuliše tako da se stimuliše prenos određenih gena kao dominantnih. Te gene nasleđuju svi potomci zbog čega se oni izrazito brzo šire, što za posledicu može imati promenu genetskog identiteta cele vrste ili čak i njen nestanak.
Londonskim naučnicima nedavno je zahvaljujući gene drive tehnici pošlo za rukom da sposobnost razmnožavanja vrste komarca Anopheles gambiae promene na taj način da se populacija nakon sedam do dvanaest generacija u potpunosti zatre. Prednost je bila u tome što je u pitanju jedan od glavnih prenosnika malarije.
Uništenje čitave populacije komaraca dogodilo se, naravno, u laboratoriji, i nije dokaz da bi ono bilo uspešno i u prirodi. Naučnici sada pripremaju kontrolisane eksperimente u prirodnom okruženju. Ali kada se jednom izgubi kontrola, posledice su nesagledive, piše Euractiv.de.
Ekološka udruženja i savezi poljoprivrednika energično upozoravaju na rizike gene drive tehnike. Nemačkoj ministarki ekologije Svenji Šulce (Sćultze) upućeno je pismo, a među potpisnicima su i Savez za zaštitu životne sredine i prirode Nemačka (BUND) i Zajednica poljoprovrednika (AbL), sa molbom da se ona „zauzme za efikasne mere protiv nekontrolisanog širenja organizama genetički izmenjenih pomoću nove tehnike“.
Dok su do sada u centru primene genetičkih tehnika bile kultivisane biljke i domaće korisne životinje, sada se radi na tome da se genetičke izmene prirodne populacije. Puštanje na slobodu genetički izmenjenih organizama, što dovodi do toga da se njihovi geni šire u prirodnoj populaciji, nema opravdanja, smatraju potpisnici.
„Ako dopustimo ili čak i težimo tome da genetički izmenjeni organizmi svoj genom šire u prirodnoj populaciji, to je nalik zadiranja u klicu biološkog diverziteta, čije će posledice osećati sve buduće generacije i njihovi ekosistemi“, upozorili su ekolozi.
Oni traže zabranu puštanja na slobodu, uvoza i komercijalnog uzgoja organizama koji su izmenjeni genetičkim inženjeringom, ako ti organizmi mogu da se razmnože i prošre u prirodnoj populaciji, kao i stroge bezbednosne standarde za odgovarajuće laboratorije. Popisnici pisma se pozivaju na u pravu EU usidreno načelo predostrožnosti, koje kaže da nova tehnologija može biti primenjena tek kada je nesumnjivo dokazano da ne može da nanese štetu.
Ministarstvo ekologije naglasilo je u svom odgovoru da se nekontrolisano širenje genetičkim inženjeringom izmenjenih organizama „mora po svaku cenu sprečiti“ i da kod gene drive tehnike postoji „posebno visok rizik nekontrolisanog širenja“.
Ministarstvo je naglasilo i da se i na nacionalnim i na međunarodnom planu posebno zalaže za strogu kontrolu rizika i primenu načela predostrožnosti.
Silvija Bender iz ekološke organizacije BUND pozdravila je kritički stav ministarstva i izrazila očekivanje da će se nemačka vlada snažno založiti za moratorijum na gene drive tehniku, naglasivši da „prirodna biološka raznovrsnost mora ostati očuvana i za buduća pokoljenja“.
To, međutim, neće biti jednostavno. Već je rasprava o produženju dozvole za upotrebu opasnog herbicida Glifosat pokazala razjedinjenost nemačke vladajuće koalicije u oblasti genetičke tehnologije. Na nivou EU razmimoilaženja su još veća, a na globalnom nivou polazna stanovišta često dijametralno suprotna.
Izvor:Euractiv.rs
