Tokom poslednjih decenija, Evropska unija je ostvarila značajan uspeh stvaranjem jedinstvenog tržišta, smanjenjem trgovinskih barijera unutar Evrope i ostvarivanjem trgovinskih sporazuma na globalnom nivou. Ovaj napredak doveo je do rasta i otvaranja radnih mesta za građane, kao i povećanja konkurentnosti evropskih kompanija.
Međutim, od početka ovog veka, rast u Evropi je usporen u odnosu na druge globalne regione pa se tako razlika u BDP-u između SAD-a i EU povećala sa 17 odsto 2002. godine na 30 odsto 2023. godine.
Predstavnici Evropske narodne stranke (EPP) upozoravaju da je glavni razlog slabljenja domaće privrede veliki pritisak koji stvara komplikovana administracija i brojne obaveze koje se tiču klimatskih ciljeva.
Pozivajući se na izveštaj Marija Dragija, bivšeg šefa Evropske centralne banke, pod nazivom Budućnost evropske konkurentnosti, Evropska narodna stranka ističe da stroge regulative nastavljaju da dodaju opterećenja za privredu, posebno za mala i srednja preduzeća.
Lideri EPP-a sastali su se 17. i 18. januara na samitu u Berlinu kako bi oblikovali budućnost EU kroz „odlučnu, ambicioznu i sveobuhvatnu agendu deregularizacije i pojednostavljenja”.
U zajedničkom dokumentu, grupa koju čine ključni lideri poput predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen, verovatnog budućeg nemačkog kancelara Fridriha Merca, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i njegovog finskog kolege Peterija Orpoa, predlaže povratak politikama koje su dominirale pre 2019. godine, tj. pre nego što je započeo „zeleni talas” politika, piše Euractiv.
Pročitajte još:
- Borba za dominaciju na Grenlandu – Da li energetski resursi i put do Arktika oblikuju ovo pitanje?
- Energetska zajednica pred ključnim odlukama o trgovini emisijama
- Gradiće se podmorska interkonekcija preko Jadranskog mora
Smanjenje regulativa i ublažavanje klimatske politike
Više od polovine malih i srednjih preduzeća u Evropi označava regulatorne prepreke i administrativno opterećenje kao svoj najveći izazov. Iako regulative mogu doneti koristi kompanijama kroz harmonizaciju različitih nacionalnih i tehničkih pravila, iz EPP-a ističu da to može da povuče i brojne dodatne obaveze i opterećenja za kompanije, sa kumulativnim efektom tokom vremena.
Osim toga, Evropska unija odlučila se za ambiciozne klimatske ciljeve i politike za njihovo postizanje, ali njihovo sprovođenje ne sme dovesti do deindustrijalizacije Evrope, upozoravaju iz Evropske narodne stranke.
Ako klimatska politika postane prepreka za konkurentnost i rast, ona ne samo da neće imati podršku građana Evrope, već će rizikovati i povećanje globalnih emisija jer će se industrija izmestiti u druge regione sveta sa većim emisijama.
Dodatno opterećenje za evropsku privredu su i visoke cene električne energije i prirodnog gasa. Iz stranke napominju da je dostupnost pristupačne energije ključni preduslov za rast i radna mesta, dok se danas kompanije u EU suočavaju sa cenama električne energije koje su dva do tri puta veće nego u SAD, dok su cene prirodnog gasa i do pet puta veće.
Stoga predstavnici EPP-a podržavaju EU u njenoj nameri da iskoristi sva dostupna energetska rešenja koja uključuju obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju, vodonik, bioenergiju i hvatanje, korišćenje i skladištenje ugljenika.
Što se tiče EU sistema za trgovanja emisijama (ETS), predstavnici stranke ocenili su ga kao jednostavan sistem koji podstiče efikasnost tržišta i smanjuje emisije ugljenika, premda dodaju da nema potrebe za dodatnim preteranim regulacijama kao što je obaveza renoviranja za vlasnike kuća.
Kao rešenje na visoke cene energije, veći deo prihoda ETS-a trebalo bi da bude namenjen energetski intenzivnim industrijama, na primer za podršku rešenjima za prikupljanje i skladištenje zelenog vodonika ili ugljenika. U ovom kontekstu, pozdravljamo plan Komisije za „Čist industrijski dogovor”, odnosno spajanje zelenog rasta sa oslanjanjem na industrijsku konkurentnost na globalnom nivou.
Mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) takođe mora biti ispitan u pogledu njegovih efekata na birokratiju i konkurentnost različitih sektora naše privrede.
„Ako želimo da EU stvori novi rast i nova radna mesta, Evropska komisija, ali i Evropski parlament, Savet i nacionalne i lokalne vlasti treba da pokažu samoograničenost u pogledu svake nove regulative. Ovo zahteva novi način razmišljanja. Ne treba svaka dobra ideja da bude uvedena u zakon – EU bi trebalo da se fokusira na velika pitanja umesto da reguliše svaku oblast života ljudi. Ovo je način da se osigura da će uspešna priča EU iz proteklih decenija biti uspešna i u budućnosti”, navode iz partije.
