Evropska industrija vetra nastavlja da bude snažan pokretač ekonomskog rasta, energetske bezbednosti i zapošljavanja. Prema Izveštaju o radnoj snazi u evropskoj energiji vetra, koji je objavilo udruženje WindEurope, broj zaposlenih u ovom sektoru porašće sa sadašnjih 443.000 na više od 600.000 do 2030. godine.
Izveštaj donosi detaljan pregled trenutnog stanja na tržištu rada u vetroenergiji, uključujući broj zaposlenih i slobodnih radnih mesta, kao i najtraženije profile i veštine. Poseban akcenat stavljen je na potrebu za jačanjem stručne obuke i uspostavljanjem strateškog pristupa planiranju radne snage na nivou Evrope.
Danas evropska industrija vetra broji oko 443.000 radnih mesta, od čega je 211.000 direktno povezano sa razvojem vetroelektrana, proizvodnjom opreme, instalacijom, radom i dekomisioniranjem postrojenja. Iako vetroenergija na kopnu i dalje zapošljava najveći broj radnika, priobalni vetroparkovi beleže ubrzan rast i trenutno čine oko 20 odsto direktnih radnih mesta u sektoru.
WindEurope procenjuje da će do kraja decenije sektor zapošljavati oko 607.000 ljudi, pod uslovom da Evropa u periodu od 2025. do 2030. godine instalira u proseku 30 GW novih kapaciteta godišnje, u skladu sa najnovijim projekcijama iz izveštaja WindEurope 2030 Outlook.
Industrija vetra ima snažan proizvodni otisak širom Evrope – gotovo polovina svih direktnih radnih mesta vezana je za proizvodnju. Na kontinentu posluje više od 250 fabrika koje proizvode vetroturbine i opremu za priključenje na elektroenergetsku mrežu, dok je u poslednje dve godine u nove i proširene proizvodne kapacitete uloženo više od 14 milijardi evra.
Pročitajte još:
- Od 4 MW do 16.000 MW: 25 godina energije sa mora u Velikoj Britaniji
- VE „Kostolac” pušten u probni rad
- Usvojen novi urbanistički plan za Trebinje i data podrška vetroparku „Leotar“
Ipak, uprkos pozitivnim trendovima, širenje energije vetra i dalje zaostaje za zacrtanim ciljevima. Prema aktuelnim procenama, EU će do 2030. godine dostići 344 GW instalisane snage vetra, znatno ispod ciljanih 425 GW. Kao glavne prepreke navode se složeni i spori postupci izdavanja dozvola, nedovoljna izgradnja elektroenergetskih mreža, spor tempo elektrifikacije i neadekvatan dizajn nacionalnih aukcija.
Istovremeno, sektor se suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanih radnika. Izveštaj identifikuje čak 235 profila poslova u životnom ciklusu vetroelektrana, uz posebno izražene manjkove u ključnim zanimanjima. Do 2030. godine biće potrebno oko 7.000 tehničara za lopatice, 6.500 terenskih inženjera i 5.000 tehničara za predsklapanje opreme.
WindEurope upozorava da će rešavanje ovog izazova zahtevati strateški pristup razvoju radne snage, širenje programa stručnog obrazovanja i obuke, podsticanje prekvalifikacije radnika iz drugih sektora, harmonizaciju sertifikata i veću mobilnost veština unutar EU.
Kao prvi konkretan korak, WindEurope je najavio pokretanje nove alatke za razvoj radne snage, koja će omogućiti analizu potreba po zemljama, fazama životnog ciklusa vetroelektrana i konkretnim profilima poslova. Cilj je da se olakša planiranje obuka, usmeravanje investicija i osnivanje novih centara za obuku tamo gde su najpotrebniji.
Iz udruženja poručuju da je evropska industrija vetra spremna da igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji kontinenta, uz potencijal da obezbedi nova radna mesta, podstakne inovacije i doprinese klimatskim ciljevima Evrope.
Milena Maglovski
