Novi meteorološki satelit uspešno je lansiran, a predstavlja veliki korak ka pružanju preciznijih prognoza i ranijih upozorenja radi zaštite života i imovine od ekstremnih vremenskih prilika.
Raketa je lansirana noću, oslobađajući svetle plamenove i dim, okružena visokim nosačima u tamnom nebu.
Metop druge generacije A1 (Metop-SGA1) poletio je 13. avgusta na raketi Ariane-62 iz Evropskog svemirskog centra u Kourouu, Francuska Gvajana. To je prvi satelit nove generacije evropskih meteoroloških satelita u polarnoj orbiti, a takođe nosi i novu misiju za praćenje atmosfere – Copernicus Sentinel-5.
Opremljen je nizom unapređenih i potpuno novih instrumenata koji prikupljaju ključne podatke za vremenske prognoze, predviđanje oluja i praćenje klime, a istovremeno pomažu poljoprivrednicima u zaštiti useva, operatorima mreže u upravljanju snabdevanjem energijom, kao i pilotima i pomorcima u sigurnoj navigaciji.
Pročitajte još:
- Kako klimatske promene utiču na „motore vremena”
- Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju ishranu u Latinskoj Americi i Karibima
- Godišnjica Poziva na akciju protiv ekstremne vrućine u jeku toplotnih talasa i požara
Ulazeći u polarnu orbitu na oko 800 kilometara iznad Zemljine površine, Metop-SGA1 će uskoro početi emitovati obilje pravovremenih, visokorezolutnih i kvalitetnih podataka sa šest komplementarnih instrumenata. Ovi podaci nastaviće ulogu satelita serije Metop kao najvažnijeg evropskog izvora meteoroloških opažanja za prognoze u rasponu od 12 sati do 10 dana unapred.
„Svaki put kada proveravamo vremensku prognozu, oslanjamo se na nešto veće od same tehnologije. Oslanjamo se na međunarodno poverenje, podatke i saradnju. Pouzdane prognoze ne nastaju slučajno. One su moguće zahvaljujući sistemu globalne solidarnosti. EUMETSAT je ključni deo te globalne solidarnosti”, izjavila je Seleste Saulo, generalna sekretarka WMO.
Tokom naredne dve decenije, tri uzastopna para satelita Metop-SG obići će planetu 14 puta dnevno, dok će napredni instrumenti prikupljati podatke u visokoj rezoluciji o atmosferi, okeanima, ledenim pločama i kopnenim površinama. Sada oko 95 odsto podataka koji se koriste u numeričkim vremenskim prognozama dolazi sa satelita ali će taj udeo rasti.
Ovakvi sateliti poput Metop-SGA1, koji putuju od severa ka jugu dok se Zemlja okreće ispod njih, obezbeđuju globalnu pokrivenost i bogat spektar opažanja.
Energetski portal
