Evropski elektroenergetski sistem prolazi kroz najdublju transformaciju u svojoj istoriji. Istovremeno se suočavamo sa ubrzanom elektrifikacijom, naglim rastom obnovljivih izvora i nepredvidivim klimatskim uslovima, dok u svetu jačaju pritisci u domenu bezbednosti i geopolitike. U takvom okruženju, digitalizacija više nije opcija — ona postaje temelj za stabilnost, otpornost i uspešnu dekarbonizaciju energije.

U središtu ove digitalne revolucije nalazi se tehnologija digitalnog blizanca (Digital Twin – DT), koja se postepeno pretvara u ključnu platformu za rad i planiranje i operatora prenosnih sistema (OPS) i operatora distributivnih sistema (ODS).

DSO Entity i ENTSO-E zajednički su objavili novi izveštaj o slučajevima upotrebe digitalnih blizanaca OPS-ODS i rešenjima za digitalne blizance, razvijen u okviru Zajedničke radne grupe za digitalizaciju energetskog akcionog plana (DESAP). DESAP predstavlja zajedničku inicijativu evropskih operatora prenosnih i distributivnih sistema, pokrenutu sa ciljem da ubrza digitalnu transformaciju elektroenergetskog sektora. Ova platforma okuplja stručnjake iz ODS-a, OPS-a i evropskih institucija kako bi definisali prioritete digitalizacije, razvili zajedničke standarde, unapredili razmenu podataka i podržali razvoj tehnoloških rešenja — među kojima digitalni blizanci imaju centralnu ulogu. Novi izveštaj DESAP inicijative upravo zato predstavlja prekretnicu: po prvi put, evropski sistem prelazi sa mapiranja izazova na definisanje konkretnih akcija i primenljivih slučajeva upotrebe DT tehnologija.

Šta je digitalni blizanac

Digitalni blizanac predstavlja dinamički virtuelni ekvivalent fizičkog sistema, procesa ili imovine u elektroenergetskoj mreži. Za razliku od klasičnih simulacija, on je stalno povezan sa svojim fizičkim parnjakom putem razmene podataka, što mu omogućava da prati stvarno stanje sistema, reaguje na promene i služi kao „živi model” za naprednu analizu, predikciju i optimizaciju.

U evropskom elektroenergetskom sistemu digitalni blizanci postaju ključna tehnologija za prenosne i distributivne operatore. Integracijom podataka iz brojila, senzora i terenskih inspekcija, digitalni modeli se kontinuirano osvežavaju i pomažu u donošenju odluka — od predviđanja problema i simulacije scenarija, do optimizacije rada i planiranja celokupnog životnog ciklusa imovine.

Digitalni blizanci mogu biti lokalni, fokusirani na pojedinačne objekte, ili integrisani tako da obuhvataju čitave mreže. Iako su šire integracije još u fazi koncepta, cilj je razvoj povezanog sistema digitalnih blizanaca različitih organizacija, koji funkcionišu kroz zajedničke standarde i upravljačke okvire.

Zašto je digitalizacija neophodna

Evropska elektroenergetika prolazi kroz duboke promene pod uticajem dekarbonizacije, rasta obnovljivih izvora energije i većeg angažmana potrošača. Digitalni blizanci ovde postaju ključni jer obezbeđuju bolju vidljivost sistema, naprednu prediktivnu analitiku i interoperabilnost potrebnu za stabilne i efikasne mreže.

Istovremeno, mreže se suočavaju sa izazovima kao što su masovna integracija distribuiranih izvora, elektrifikacija transporta i grejanja, klimatske promene, geopolitičke nestabilnosti i sajber rizici. Zbog toga digitalni blizanci predstavljaju stub otpornog i fleksibilnog energetskog sistema budućnosti.

U FOKUSU:

Postojeće inicijative i potreba za koordinacijom

Foto-ilustracija: Unsplash (anton-dmitriev)

Razvoj digitalnih blizanaca u Evropi ne počinje od nule — već postoji veliki broj inicijativa i istraživačkih projekata. Zato je važno jasno sagledati postojeći pejzaž kako bi se izbeglo dupliranje napora i jasno definisale oblasti u kojima digitalni blizanci mogu pružiti najveću vrednost.

Važan deo buduće digitalne infrastrukture čine i data space koncepti. Oni omogućavaju razmenu podataka između organizacija na način koji garantuje poverenje, sigurnost i zadržavanje kontrole nad podacima. Iako sami po sebi nisu digitalni blizanci, predstavljaju ključnu osnovu za skalabilna i interoperabilna DT rešenja.

Trenutno u evropskom energetskom sektoru postoji više inicijativa koje razvijaju data space koncept, a sve su usmerene na unapređenu i bezbednu razmenu podataka između različitih aktera. Iako je njihov značaj već prepoznat, pred ovim platformama i dalje stoji zadatak da se razviju u zaista industrijski primenljive i robusne sisteme, sa jasno definisanim tehničkim standardima, modelima upravljanja, finansijskom održivošću, kao i okvirima odgovornosti i obaveza.

Jedna od vodećih inicijativa je EDDIE, panevropska open-source infrastruktura koja provajderima usluga omogućava jednostavniju integraciju i distribuirani pristup podacima iz domaćinstava, izvora raspršene proizvodnje i podacima o potrošnji. Na taj način stvara preduslove za razvoj prekograničnih energetskih usluga i ekonomičan razvoj inovativnih rešenja.

OMEGA-X predstavlja još jedan značajan primer — federativno, multivektorsko tržište podataka i usluga koje istovremeno obuhvata električnu energiju, gas i toplotu. Pruža podršku distributivnim i prenosnim operatorima, malim i srednjim preduzećima i velikim energetskim sistemima kroz standardizovanu razmenu podataka i rešenja za multivektorsku fleksibilnost.

Projekat SYNERGIES razvija referentni energetski eko-sistem usmeren na prozjumere, operatore mreža i slučajeve upotrebe koji povezuju više sektora. Okuplja podatke o zgradama, mobilnosti, pametnom merenju i operativne podatke kako bi omogućio napredne usluge fleksibilnosti i koordinaciju između OPS-a i ODS-a.

DATA CELLAR je inicijativa namenjena lokalnim energetskim zajednicama, u kojoj se u jedinstven, federativni sistem objedinjuju podaci iz pametnog merenja, meteorološki podaci, informacije o potrošnji, proizvodnji i cenama. Uz to, integriše alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji i modelima podsticaja kako bi zajednice mogle da razvijaju sopstvene energetske usluge i učestvuju u tržištu na održiv način.

Inicijativa ENERSHARE demonstrira u praksi kako energetski data prostori mogu podržati operativno upravljanje mrežom, fleksibilne usluge u oblasti mobilnosti i električnih vozila, kao i učešće infrastrukture iz drugih sektora, poput vodnih sistema. Sve se to odvija u okviru bezbednih, standardizovanih i suverenih okvira za razmenu podataka.

Posebno ambiciozan projekat INSIEME ide korak dalje od postojećih rešenja. Njegov cilj je da postojeće fragmentirane platforme poveže u zajednički evropski energetski Data Space (CEEDS), koji se zasniva na federativnoj arhitekturi. Kao „integrator integratora”, INSIEME razvija ključne CEEDS komponente i sprovodi ih kroz brojne slučajeve upotrebe i pilote u najmanje 16 zemalja. Obuhvata širok spektar oblasti — od energetske efikasnosti, upravljanja fleksibilnošću i kolektivne samopotrošnje, do mrežnih usluga, elektromobilnosti, integracije obnovljivih izvora i povezivanja sektora. U projekat je uključeno više od 60 partnera, među kojima su ODS-ovi, OPS-ovi, agencije, univerziteti, startapi i vodeće energetske kompanije.

TwinEU predstavlja ključnu stratešku investiciju Evropske unije u razvoj panevropske arhitekture digitalnog blizanca za elektroenergetsku mrežu. Za razliku od ideje o jednom, jedinstvenom i centralizovanom digitalnom blizancu, TwinEU razvija federativni pristup koji omogućava povezivanje brojnih lokalnih digitalnih blizanaca u koherentan evropski sistem. Ova strategija se testira kroz osam velikih pilot-projekata, u kojima zajedno učestvuju operatori prenosa i distribucije, tržišni operatori i tehnološke kompanije.

Iako svaki pilot-projekat rešava sopstvene prioritetne lokalne i regionalne izazove, zajednički doprinose razvoju panevropskih scenarija i ujedinjenoj viziji digitalizovane mreže budućnosti.

Da bi digitalni blizanci postali funkcionalan deo elektroenergetskog ekosistema, operatori moraju definisati jasne zahteve za integraciju zasnovane na svojim sistemima i operativnim potrebama. Time se pilot-projekti pretvaraju u stabilno i interoperabilno digitalno okruženje koje funkcioniše na evropskom nivou.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

Najnovije