Evropska unija postavila je za cilj da udeo energije vetra u ukupnoj potrošnji električne energije do 2030. godine bude 34 odsto, a do 2050. godine više od 50 odsto. Ukupan udeo energije vetra bio je 19 odsto u 2024. godini. Organizacija WindEurope je na osnovu analize iznela procenu da je ovakav trend razvoja energije vetra nedovoljno brz za ostvarenje postavljenih ciljeva.
Naime, tokom prošle godine, Evropska unija izgradila je 13 GW novih kapaciteta, od čega je 11,4 GW na kopnu i 1,4 GW na moru. Ovo je daleko ispod potrebnih 30 GW godišnje za ostvarenje energetskih i klimatskih ciljeva za 2030. godinu. Posmatrajući Evropu u celini, ukupno je dodato 15 GW novih kapaciteta energije vetra.
Tri glavna razloga usporavaju razvoj. Prvi problem je izdavanje dozvola. Većina vlada ne primenjuje nova pravila Evropske unije koja bi ovaj proces ubrzala i olakšala. Nova pravila stupila su na snagu i postala obavezujuća, ali i dalje nisu uvedena u nacionalna zakonodavstva mnogih zemalja. Štaviše, situacija u vezi sa izdavanjem dozvola pogoršala se u 2024. godini. Među pravilima su obavezujući rokovi i princip od javnog interesa, a zemlje koje su ih primenile pokazale su njihovu efikasnost. Princip javnog interesa podrazumeva projekte koji se smatraju prioritetnim zato što donose opštu korist društvo, poput zaštite životne sredine ili energetske sigurnosti, zbog čega se ubrzava procedura izdavanja dozvola. Primera radi, Nemačka je odobrila gotovo 15 GW novih vetroparkova na kopnu, što je najviše do sada i sedam puta više u odnosu na pre pet godina.
Pročitajte još:
- EBRD podržava izgradnju najveće vetroelektrane u Africi
- Godinu dana od EU povelje o vetru – koliki je napredak postignut?
- Pušten u probni rad vetropark „Pupin”
Čak i ako bi se ubrzalo izdavanje dozvola, ostaje drugi problem – nedostatak mrežne infrastrukture. Trenutno više od 500 GW potencijalnih kapaciteta energije vetra čeka na procenu zahteva za priključenje na mrežu. Razvoj mreže za nove kapacitete nedovoljno je brz.
Takođe, stopa elektrifikacije stagnira, odnosno prelazak na električnu energiju u oblastima koje se oslanjaju na fosilna goriva. U Evropskoj uniji električna energija čini svega 23 odsto ukupne potrošene energije, a do 2050. godine potrebno je da poraste na 61 odsto.
Interesovanje za razvoj energije vetra ne nedostaje. Evropa je na državnim aukcijama dodelila više novih kapaciteta nego ikada do sada – čak 37 GW, od čega je 29 GW u Evropskoj uniji. Sve veću zainteresovanost pokazuju i korporativni potrošači, koji osvešćuju ekonomski značaj korišćenja energije vetra. Ipak, za ostvarenje ciljeva postavljenih za 2030. i 2050. godinu potrebno je hitno rešavanje pomenuta tri problema.
Energetski portal
