Evropska unija je najveći uvoznik energije i energenata u svetu i godišnje na taj uvoz potroši 350 milijardi evra. Problem je i ograničen broj dobavljača energenata pa se traže nove mogućnosti. U evropskim naftnim kompanijama kažu da će upravo njihove rafinerije biti ti novi izvor energije i to čiste, a snabdevaće i industriju i građane.
Rafinerije ne mogu opstati samo kao prerađivači nafte. Razvijene evropske zemlje već prave strategije za zabranu dizela, a zaštita životne sredine u skladu sa klimatskim promenama, nalaže drugačiju proizvodnju. Evropske rafinerije su u tranziciji i novom tehnologijom prerastaju u energetska čvorišta koja će proizvoditi ekološka goriva i struju.
– Vizija transformacije rafinerija do 2050. je ambiciozna, ali dostižna. Cilj je postepeni prelazak na nove sirovine iz obnovljivih izvora kako bi se dobijala tečna goriva bez krajnje emisije ugljen-dioksida. Novo pogonsko gorivo koristila bi sva vozila uključujući i transport – kamione, brodove i avione, Džon Kuper, objašnjava direktor „Gorivo Evrope„.
I Srbija se obavezala da će do 2020. obezbediti 10 odsto udela biogoriva u saobraćaju. A analize pokazuju da veća upotreba električnih vozila ima smisla samo ako se promene i izvori iz kojih se dobija struja.
– U poređenju sa dizel i benzinskim motorima, električni automobili, na globalnom nivou, ne mogu doprineti smanjenju emisije štetnih gasova, ako se ta struja kojom se pune dobija iz uglja, kaže Vuk Radović, direktor „EKO Srbija – Helenik Peroleum„.
Zemlje Evropske unije računaju na dogovoreni „paket za čistu energiju“ koji treba da smanji i zagađenje iz energetskih postrojenja.
– „Paket za čistu energiju“ pomoći će Evropskoj uniji da bude manje ranjiva u ovom sektoru. Prioritet je unapređenje energetske efikasnosti, da se postigne globalno liderstvo u obnovljivoj energiji, dostignu energetski i klimatski ciljevi Unije do 2030. i osigura pravni dogovor za potrošače, Temenuška Petkova, kaže ministarka energetike Bugarske.
U Evropi je poslednje decenije zatvoreno petnaestak nafnih rafinerija, a od 43 postojeće polovina već proizvodi struju i neku vrstu biogoriva.
Izvor: RTS
