Minerali predstavljaju neizostavne komponente tehnologija čiste energije, od vetroturbina, elektroenergetskih mreža do električnih automobila. Kako energetska tranzicija ubrzava, potražnja za tim mineralima raste izuzetno brzo, a novi izveštaj „Globalni pregled kritičnih minerala za 2025. godinuv (eng. Global Critical Minerals Outlook 2025), koji je objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA) donosi najnovije podatke i analize o ponudi, potražnji, investicijama i drugim ključnim aspektima.
Izveštaj se fokusira na minerale od ključne važnosti poput bakra, litijuma, nikla, kobalta, grafita i elemenata retkih metala. IEA upozorava da sve veća koncentracija proizvodnje u rukama malog broja zemalja, uz širenje izvoznih ograničenja, značajno povećava rizik od ozbiljnih poremećaja u lancima snabdevanja ovim strateškim resursima.
Potražnja za litijumom je u 2024. godini porasla za gotovo 30 odsto, znatno nadmašivši prosečni godišnji rast od 10 odsto iz 2010-ih. Ipak, snažan rast ponude koji predvode Kina, Indonezija i pojedini afrički regioni izvršio je pritisak na cene, naročito kada su u pitanju metali za baterije. Od 2020. godine, rast ponude tih metala bio je dvostruko brži nego krajem prethodne decenije.
Pročitajte još:
- UN principi i preporuke za pravedno korišćenje ključnih minerala u energetskoj tranziciji
- Italija ponovo otvara rudnike u potrazi za kritičnim mineralima
- Kako unaprediti strateška partnerstva zemalja za snabdevanje kritičnim mineralima
„Kada se posmatra odnos ponude i potražnje u narednoj deceniji, izveštaj ukazuje i na značajne rizike. Investicije u sektor kritičnih minerala gube zamah: u 2024. godini zabeležen je rast od samo pet odsto, u poređenju s 14 odsto u 2023. Aktivnosti istraživanja rudnih nalazišta stagnirale su tokom 2024, a rani kapital za nove projekte pokazuje znakove usporavanja”, navodi se u saopštenju.
Izveštaj posebno ističe velike rizike koji prete tržištu bakra. Kako zemlje proširuju svoje elektroenergetske mreže, očekuje se nagli porast potražnje za bakrom, ali trenutni projekti ukazuju na to da bi do 2035. godine moglo doći do manjka u ponudi od čak 30 odsto.
Sigurnost snabdevanja ugrožena je izvoznim ograničenjima, a od svih minerala obuhvaćenih izveštajem 55 odsto je pod određenim oblikom izvozne kontrole. Restrikcije se više ne odnose samo na sirove i rafinisane materijale, već i na tehnologije za njihovu obradu.
Energetski portal
