Počela je realizacija Projekta energetske sanacije sedam velikih beogradskih preduzeća. Očekuje se da merama energetske efikasnosti prepolove potrošnju energenata, što je veoma značajno ako se ima u vidu da glavni grad troši više od trećine struje i gasa u zemlji. Projektu su se najviše obradovali zaposleni u Centru „Sava“. Objekat sagrađen pre 39 godina rasipnik je energije: ima sistem grejanja koji nigde više ne postoji, stakla su još pre dve decenije izgubila funkciju – zimi više ne zadržavju toplotu a leti ne štite od Sunca. Sijalice je, kažu, teže izbrojati nego zameniti – ima ih 100 hiljada, a mesečni račun za struju je od pet do šest miliona dinara, a isto toliko i za grejanje. Direktor Centra „Sava“ Dragan Grgurević napominje da su energenti glavni problem u poslovanju te institucije. „Projektom bi prvenstveno trebalo rešiti problem grejanja zato što su troškovi izuzetno visoki. Objekat je građen u vreme kada se o energetskoj efikasnosti nije uopšte razmišljalo, kada je energija bila mnogo jeftina“, dodaje Grgurević.
Iako noviji objekat, i Kombank arena je energetski neefikasna. Mesečno za struju i grejanje izdvajaju oko četiri i po miliona dinara. „Mi očekujemo oko 50 odsto umanjenja ali stručnjaci će napraviti optimalne nalaze za sve ono što treba uraditi da se postigne maksimum. Na grejanje i na struju godišnje se troši 500 hiljada evra i svaka ušteda na tome će biti vrlo značajna“, navodi direktor Kombank Arene Đorđe Milutinović.
U projektu su još sportski centri Taš i Vračar, Pionirski grad, Beogradske elektrane i Beogradski Sajam. Svi ti projekti, koji konkurišu za 11 miliona evra iz fondova Evropske unije, trebalo bi da budu završeni do septembra. Neki će menjati sistem grejanja, neki osvetljenje ili energetski efikasniju stolariju. Snežana Radinović iz Regionalne agencija za razvoj i evropske integracije kaže da zvanični podaci Evropske unije pokazuju da država Srbija najveći potrošač električne energije po stanovniku. „Obučili smo i naše inženjere sa Mašinskog fakulteta u Beogradu što je dodatna korist. Naši stručnjaci će svaku sledeću Len mrežu i projekte energetske efikasnosti moći da sprovode po procedurama EU, dodaje Radinovićeva. Inače, isti projekat primenili su i Nemci u Kelnu, obnovljeno je devet sličnih velikih potrošača, koji danas troše od trećine do polovine manje svih energenata.
V.V.
Izvor: www.rts.rs
