U cilju ublažavanja klimatske krize, više od 150 zemalja obećalo je da će do kraja decenije smanjiti emisije metana, jednog od najmoćnijih gasova sa efektom staklene bašte, za 30 odsto. Upitno je, međutim, koliko njih će ovaj cilj ostvariti budući da novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Stanford otkriva da su globalne emisije metana u poslednjih pet godina porasle brže nego ikada.
Atmosferske koncentracije ovog gasa danas su skoro trostruko veće nego u predindustrijsko doba, dostigavši najviši nivo u poslednjih 800.000 godina.
Autori članka, objavljenog u časopisu Environmental Research Letters, poručuju da će nekontrolisana emisija metana podići prosečnu globlanu temperaturu za tri stepena Celzijusa do kraja ovog veka, te da se ovaj “trend” mora zaustavutu ako želimo da održimo klimu pogodnom za život.
Dodaju da je metan kratkotrajan, ali izuzetno snažan gas staklene bašte, koji potiče iz prirodnih izvora poput močvara, ali i ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, fosilna goriva i deponije. U prvih 20 godina nakon oslobađanja, metan zagreva atmosferu čak 90 puta brže od ugljen-dioksida, što ga čini ključnim za smanjenje globalnog zagrevanja u bliskoj budućnosti.
Međutim, uprkos sve većem fokusu globalnih politika na ovaj gas, emisije metana porasle su za 61 milion tona, što je povećanje od 20 odsto u poslednjih 20 godina. Ovaj rast uglavnom je rezultat povećanih emisija iz rudarenja uglja, proizvodnje i korišćenja nafte i gasa, stočarstva, kao i razgradnje hrane i organskog otpada na deponijama.
Pročitajte još:
- NASA razvija podvodne robote za istraživanje klimatskih promena (VIDEO)
- Začarani krug klimatskih promena, šumskih požara i zagađenja vazduha
- Leto 2024 – Najtoplije ikada zabeleženo u svetu
U 2020. godini, posljednjoj godini za koju su dostupni potpuni podaci, skoro 400 miliona tona, odnosno 65 odsto globalnih emisija metana poreklom je iz ljudskih aktivnosti. Na prvom mestu su poljoprivreda i otpad koji emituju oko dve tone metana na svaku tonu iz industrije fosilnih goriva.
Naša atmosfera je akumulirala skoro 42 miliona tona metana 2020. godine – dvostruko više od količine dodavane u proseku svake godine tokom 2010-ih, i preko šest puta više od povećanja uočenog tokom prve decenije 2000-ih.
Autori istraživanja poručuju da su samo Evropska unija i Australija smanjile emisije metana iz ljudskih aktivnosti u poslednje dve decenije, dok je najveći regionalni porast koncentracije ovog gasa zabeležen u Kini i jugoistočnoj Aziji.
Oni upozoravaju da su emisije gasova staklene bašte već dovele do povećanja globalne prosečne površinske temperature za 1,5 stepeni Celzijusa, a imajući u vidu da emisije metana nastavljaju da rastu alarmantnom brzinom, sve je izvesnije da će se ostvariti najgori klimatski scenario koji su postavili vodeći svetski stručnjaci.
