Nakon rekordno visokih temperatura tokom leta, u septembru su mnoge zemlje Evrope pogodile obilne padavine i prouzrokovale poplave. Poljska, Češka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Nemačka, Slovačka pretrpele su snažno nevreme, a obilne padavine zahvatile su i Englesku (više nego dvostruko od prosečne količine padavina za septembar). Razlog povećanog broja poplava naučnici vide u zagrevanju kontinenta, odnosno klimatskim promenama.
Grupa „World Weather Attribution“ (WWA), koja proučava povezanost između ekstremnih vremenskih događaja i klimatskih promena, upoređuje te događaje sa modelima koji prikazuju kako bi izgledali u svetu bez sagorevanja fosilnih goriva. Ovaj put bavili su se poplavama koje su u periodu od 12. do 15. septembra zahvatile Stari kontinent.
„Svi modeli pokazuju povećanje intenziteta i vjerovatnoće padavine, što je i očekivano na osnovu fizičkih procesa u zagrevanju klime. Kombinovana promena, koja se može pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, iznosi otprilike dvostruko povećanje verovatnoće i sedam odsto povećanje intenziteta“, navodi WWA.
Padavine koje je donela oluja Boris u sadašnjim klimatskim uslovima, veoma je retka pojava koja se očekuje približno jednom u 100 do 300 godina. Međutim, sa porastom klimatskog zagrevanja ova učestalost se menja.
Pročitajte još:
- Evropa u 2023. godini – toplotni talasi i jake poplave
- Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?
- 10 godina od poplava 2014: Da li se one mogu ponoviti?
U scenariju budućeg zagrevanja u kojem je globalna temperatura viša za 2°C u odnosu na predindustrijske nivoe, klimatski modeli predviđaju još obilnije četvorodnevne padavine, uz dalje očekivano povećanje intenziteta padavina za oko pet odsto i povećanje verovatnoće za 50 odsto u poređenju sa sadašnjim stanjem. Ipak, ovi brojevi su verovatno niži od stvarnih vrednosti, jer dostupni klimatski modeli potcenjuju učestalost veoma obilnih padavina.
Nedima Sladić, poznati meterolog iz Sarajeva, kaže da se za svaki 1°C koji dodajemo u Zemljin energetski sistem, ravnoteža postiže sa sedam odsto više vodene pare u atmosferi.
„Više vodene pare u kombinaciji sa više toplote dovodi do većeg isparavanja, dok Zemlja sa druge strane nastoji da postigne ravnotežu. Veće isparavanje dovodi do veće količine dostupne oborive vode, što dovodi do povećanja intenziteta padavina i količine padavina koje sve češće premašuju gornji rang klimatologije, odnosno najviše zabeležene količine padavina u relativno kratkom vremenskom intervalu“, navodi Sladić.
